Српска православна црква и верници данас славе Цвети, дан када је Христ свечано ушао у свети град Јерусалим. Народ је Исуса дочекао с палминим гранчицама и цвећем.
Цвети су покретни празник и славе се недељу дана пре Васкрса.
На овај дан обичај је да се рано устајае и бере цвећа, посебно са децом.
Цвеће се потом ставља у чинију заједно са водом, да би се породица потом умила том водом у којој је потопљено цвеће. Такође, ставља се и врбова гранчица „за брз напредак“, дрен „за здравље“, а девојке стављају и љубичице.
У неким крајевима Србије убрано цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посудама са водом у дворишту да преноћи.
Према веровању, на Цвети треба започети неке послове, донети одлуке. Људи уносе цвеће у дом, ките капије, улазна врата, држе цвеће у вази и поклањају га драгим особама. Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.