Православни верници обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи.
Ово је дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања. На Велики петак не звоне црквена звона, пости се и фарбају се ускршња јаја.
Исус је на Велики петак одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту. Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намеснику. На Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: „Ти кажеш”, рекавши му у једном моменту да „његово царство није од овог света“. Видевши да нема елемената за осуду, римски намесник послужио се старим јеврејским обичајем да за време Пасхе буде помилован један осуђеник, те је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву. Окупљени народ, подстрекаван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, речима: „Крв његова на нас и нашу ђецу”. Пилат је тако и одлучио, рекавши: „Осудили сте невиног”. Након тога је приступио ритуалном прању руку. Отуда потиче израз „прање руку“ у значењу скидање одговорности са себе.
Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: „Исус Назарећанин, цар јудејски“. За то време Исус је молио Бога да им опрости, речима: „Опрости им, Боже, јер не знају шта чине”. Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари. Христова жртва и његова смрт на крсту је ради спирања греха целог људског рода и претходила највећем догађају, Васкрсу, којим је Богочовек победио смрт и вечну погибељ, као последице греха.
За хришћане овај дан је дан велике жалости, тако да се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.
Према обичајима, овог дана не раде се послови у пољу и у кући.
Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима. Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
Обичај фарбања јаја потиче из 12. века, а на нашем поднебљу га је, највероватније увела црква, у 16. веку.
Да су се јаја украшавала у том периоду, потврђују и турски извори који бележе обавезу, да се спахији, поводом хришћанског Ускрса, донесе на дар три, пет или 10 ускршњих јаја.
Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најрадоснији празник – Ускрс.
У неким крајевима се зато данас пали ватра да би све зло изгорело, а и пост на води носи прочишћење како би душа и тело били достојни жрве Христове, чије се толико страдање, само васкрсењем могло наградити.
На Велики петак важно је изнети плаштаницу, односно платно на коме је изображдено скидање господа Исуса Христа са крста и његово полагање у гроб.
