Српска православна црква и верници данас обележавају Божићне покладе.
Овај празник посвећен је Светом апостолу Филипу и последњи је дан када је дозвољено јести месо и бели мрс у овој години.
Од сутра почиње Велики божићни пост, који ће трајати све до Божића, 7. јануара. Такође, овај празник се понекад назива Филиповим постом.
Свети апостол Филип, родом из Витсаиде крај језера Галилејског, проповедао Јеванђеље у Азији и у Грчкој, у којој су Јевреји хтели да га убију, али га је Бог спасао моћним чудесима. Архијереј јеврејски кренуо је на Филипа да га бије, али одједном ослепе и сав поцрни.
Страдао је у 86. години тако што су њега и Вартоломеја незнабошци разапели на дрво. Људи су потрчали да их скину али успели су да спасу само Вартоломеја, док је Филип издахнуо.
За овај празник везују су бројни обичаји.
На овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима.
Божићне покладе представљају гозбе, које обилују различитим народним обичајима.
Према народном веровању, сматра се да су Покладе дан за праштање и весеље, па се приређују поворке маскираних играча, које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите трикове.
Код Влаха практикује се обичај прескакања ватри и играња око њих.
На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.
После Поклада почиње пост телесни и духовни. Телесни пост подразумева уздржавање од мрсне хране, хране животињског порекла и алкохолног пића. Духовни пост подразумева уздржавање од лоших мисли, жеља и лоших дела.
У појединим крајевима Србије после вечере завезују се све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају се у ватру, табани трљају белим луком, а деци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице.
Постоји веровање да би требало увече табане трљати белим луком и изговорити следеће речи: „Вештица као конац, у мене зуби као колац”.
Овај празник, према предањима, повезује се са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“).
