Српска православна црква и верници 6. марта обележавају Беле или Велике покладе. Овај празник означава последњи дан пред почетак Васкршњег поста.
Данашње покладе зову се још и Велике, Ускршње, Завршне, јер су последње зимске, такође и Простене и Проћке зато што се на овај дан, као и на Божић, праштају и заборављају свађе и увреде.
Према веровању, у период великог поста треба ући без греха.
У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име. На трпези је бела храна, сир, јаја и млечни производи. То је последња недеља пред Велики пост, а у посту се верници уздржавају од хране, пића и лоших мисли.
Главни обичај овог дана јесте велико славље, ширење радости, музика и песма. Ово је дан шале, смеха, плеса и игри.
Према обичајима, колоне деце су ишле улицама и селима, шалили се, певали и смејали, како би се отерала негативна енергија. Деца су маскирана одлазила од куће до куће и тражила јаја, а онда би их одрасли даривали слаткишима, чоколадама, бомбонама. Маскиране поворке се дарују, плешу и симболизују радост.
Сматра се да за Беле или Велике покладе треба тражити опроштај и опростити другима, како би се душа очистила, растеретила, и да би се верници припремили за Велики пост и причест.
Према традицији, некада су се за овај дан правиле љуљашке, палиле гомиле сламе које младићи прескачу. Верује се да онај ко прескочи ватру остаје здрав читаве године. Пепелом те ватре мажу се и деца.
У поноћ почиње Велики васкршни пост, 7 седмица посвећених прослављењу Бога и очишћењу душе и тела.
