Православна црква и верници 11. септембра обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља, празник познат и као јесењи Свети Јован или Јован Главосек.
На овај дан, цар Ирод из Галилеје наредио је да се одсече глава Светом Јовану. Блудни и развратни цар Ирод отерао је своју жену, да би живео са својом љубавницом, женом рођеног брата. Против тога подиже глас Свети Јован и одмах су га бацили у тамницу.
За време једног пира пред госте изађе Салома, ћерка његове наложнице, и поче да игра обучена само у седам велова. Пијани Ирод, занесен игром, пожеле девојку и обећа да ће дати све што буде тражила. Разуздане мајка и кћер затражиле су главу Светог Јована. Тада је Ирод наредио да се Јован посече и да се донесе његова глава.
На овај дан, не ради се ништа од тешких послова, ни на њиви, ни у кући.
Према обичајима, на дан када се обележава Усековање часне главе Светог Јована Крститеља се обавезно пости и то суви пост.
Такође, према веровању, на данашњи дан не ваља ни јести ни пити ишта црвено, јер то подсећа на проливену Јованову крв. Не ваља ни узимати нож у руке. Верници воде рачуна и да деца на овај дан никако не једу црвено воће и поврће, парадајз, црвене јабуке.
Према предању, не треба јести ништа из тањира, нити са тацне, а верници се не веселе и не славе.
У источној Србији постоји веровање да на овај празник треба скидати и црвени кончић са руке, који према сујеверју ономе ко га носи, осталим данима доноси срећу. Не смете оставити црвени кончић везан, јер ће вам од овог дана све „ићи наопако“.
На овај дан ваља брати лековите траве (кантарион, нану, коњску чубуру, линцуру).
Слави се као крсна слава, а народ се окупља у храмовима на литургији.
На овај дан рођен је почивши патријарх српски Павле, у народу један од најомиљенијих српских патријарха.