ВестиПравославна црква и верници славе Светог Јована Крститеља

Православна црква и верници славе Светог Јована Крститеља

Свети Јован Крститељ

Православна црква и верници 20. јануара славе Светог Јована Крститеља, једног од навећих хришћанских светаца.

Свети Јован се назива Крститељем зато што је у реци Јордан крстио Исуса Христа, а овај датум у календар уписан је црвеним словом.

Он је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава.

Ову славу обележава велики број верника у Србији, а верује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима, после Светог Николе и Светог Арханђела Михаила.

Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.

Овај празник назива се још и Дан кумства, побратимства и пријатељства, јер се на Јовањдан људи братиме и куме, а Свети Јован се сматра узором карактера и поштења.

На овај празник не треба радити кућне, нити било које друге послове.

Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први празник Светог Јована, до Ускршњих поклада називају се крштени. У народу је остало веровање због тога да се крштење и венчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, јер према предању не ваља то радити у некрштене дане.

Према веровању, на овај празник у руке се не узима нож, у знак сећања на страдање Јованово.

Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје, ни јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

На овај дан жене никако не треба да дирају плетиво, маказе нити игле „да им мишеви не би гризли веш“.

Према предању, данас је идеалан дан за полазак на пут, уколико сте га планирали, јер ћете имати заштиту овог свеца.

Херцеговци на овај дан не обављају теже послове и воде рачуна да не раде ништа око семења. Пазе на који је дан пало Усековање и у току целе године избегавају да тог дана имају било шта са семеном.

Свети Јован се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, као и оних осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм света.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,858ПратилацаЛајкуј
4,540ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб