У Народном позоришту Тимочке Крајине – Центру за културу „Зоран Радмиловић” у Зајечару најављен је програм 28. Међународног позоришног фестивала „Дани Зорана Радмиловића”. Фестивал ће ове године свечано отворити глумац Бранко Цвејић. Позоришни фестивал у Зајечару почеће представом „Петра”.
Током најпрестижнијег позоришног фестивала у источној Србији, публика ће моћи да види бројне представе из Србије и региона, истакао је Владимир Ђуричић, директор Народног позоришта Тимочке Крајине – Центра за културу „Зоран Радмиловић” и директор фестивала „Дани Зорана Радмиловића”.
„Са тимом људи, успели смо и ове године да припремимо одличан фестивал. Довели смо најбоље представе из региона. После наше ’Петре’ у режији Ирфана Менсура, на програму је ’Ко се боји Вирџиније Вулф’, копродукција Казалишта ’Ulysses’ из Загреба и Београдског драмског позоришта. Затим следи ’Радионица интеграције’ из Београда коју води Мики Манојловић, а који долази са представом ’Док нас смрт не раздвоји’. Из Сарајева нам стиже стари пријатељ ове куће Емир Хаџихафизбеговић са својим ансамблом и представом ’Сјећаш ли се Доли Бел’. Из ’Атељеа 212’, матичне Радмиловићеве куће стиже нам ’Петријин венац’, а из Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке ’Представа Хамлета из села Мрдуша Доња’. Такмичарски део фестивала затвара Звездара театар са представом ’Осама – Касаба у Њујорку’”, каже Ђуричић.
У ревијалном делу фестивала, 25. октобра, од 20 сати, биће изведена представа „Жене из Троје”, у режији Небојше Брадића. Представа је урађена у копродукцији Народног позоришта из Приштине, Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” и Удружења „Дунав фест”, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Овогодишњи 28. „Дани Зорана Радмиловића” почеће представом „Петра”, која је рађена по мотивима текста Ричарда Лорца и у режији Ирфана Менсура. У овом позоришном комаду играју: Тања Бошковић, Викторија Арсић, Наташа Петровић и Лана Караклајић.
Представа је о манипулацији, о распаду једне породице, о различитим карактерима, амбицијима и успесима или неуспесима у животу.
„Усудио сам се да направим сопствену драму о нашим судбинама, нашим ликовима, о нашој географији, о нашим проблемима. Представу сам пребацио у данашње време, у један од градова у Србији. Ова представа тиче се свих оних људи који уско размишљају о породици као нуклеусу. Са свих мојих путовања по свету, схватио сам да су родитељи много флексибилнији од нас, од Балканаца кад је у питању осамостаљивање деце. И родбина и пријатељи сматрају да нисте добар родитељ ако се ваша деца одвоје од вас пре 30-те односно 35-те године”, рекао је Менсур.
Менсур је нагласио да је био на великим мукама приликом рада на представи, јер су све четири глумице талентоване и требало је направити праву понуду њихових решења. Представа је прављена да се гледа, да опомене и да евентуално покаже где не би требало да будемо.
Дива српског, али и југословенског глумишта Тања Бошковић, која у представи глуми Мајку, нагласила је да је, као и у „Петри” у средишту пажње већине представа на овогодишњем фестивалу породица. То је за сваку похвалу, јер људе то интересује.
„Можда је прошло време позоришта које се бави само политиком, која интересује мали број људи, јер смо ми углавном родитељи или деца. Имам велику срећу да будем и родитељ и дете. Мислим да треба да подржимо младост, која има потребу да се одвоји и престане да зависи од процена својих родитеља. Лако је рећи детету ради шта хоћеш, тешко је гледати последице лоших избора. Ова представа има и едукативни аспект и то је важно видети у позоришту”, поручила је Тања Бошковић.
Бошковић је додала да је срећна што је доживела да ради са сопственом ћерком. Захвалила је на томе и Ирфану и зајечарском позоришту. Редитељ Ирфан Менсур је рекао да је Лана Караклајић, Тањина ћерка, једно од најпријатнијих изненађења у његовом дугом редитељском стажу.
„Ретке су глумице које имају ту брзину мисли, ту енергију и прилагодљивост на сцени као Лана. Наташу сам познавао, са њом сам радио, а Викторија је већ на Академији скренула пажњу на себе”, рекао је Менсур.
Млада глумица Лана Караклајић је истакла да се ансамбл позоришта јако лепо опходио према глумицама и нагласила да први пут ради са Ирфаном и са својом мајком Тањом Бошковић. Захвалила је Ирфану што се усудио да режира представу са четири жене и сматра да су сви заједно лепо и предано радили и да се ова представа тиче сваке од глумица. Улогу је доживела лично јер је припадник младе генерације која брзо мора да донесе одлуку хоће ли да оде из породице, града, па и из ове земље.
Наташа Петровић, глумица зајечарског театра је истакла да је велика част радити са величинама као што су Тања Бошковић и Ирфан Менсур. Петровић је подсетила да је са Ирфаном већ радила две представе. Како је рекла, процес рада је био леп и опуштен, а лик који тумачи је потпуно различит од ње.
Глумица Викторија Арсић, захвалила је зајечарском позоришту и професору што јој је указао поверење. Она је додала да је процес рада био диван, да су направили породичну атмосферу и да ће се из ње видети и резултат.
Фестивал „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару обележиће и пратећи програм, као и 2. Фестивал малих позоришних форми.
„У пратећем програму имамо представу из Вировитице ’Секси рубље’. Имамо луткарску представу за одрасле ’Хронолог’ позоришта из Видина, која је прошле године проглашена за најбољу луткарску представу у Бугарској. Оно што ме посебно радује је што смо ове године успели да по други пут организујемо Фестивал малих позоришних форми, који ће се у Центру за културу у Котлујевцу одржати од 19. до 25. октобра. Отвара га сјајна Миа Беговић са својом монодрамом ’Све што сам прешутјела’, а затвара га Душанка Глид својом монодрамом ’Код куће/Кабул’. Између њих публика ће моћи да погледа врхунске представе: ’Кројцерова соната’ у режији Небојше Брадића и извођењу Владе Керошевића; ’Лов на срне’ ауторско дело Срне Ланго; ’Спавају ли рибе’, у извођењу Вјере Видов која долази из Истре; ’Има нека тајна веза’ ауторски рад глумца Милана Димића из Бањалуке. Ове године успоставили смо сарадњу са нашом дијаспором, позориштем из Темишвара у Румунији одакле нам долази ’Дон Жуан из Леушића’ у извођењу Марка Аџића”, додао је директор фестивала Владимир Ђуричић.
Позоришни фестивал обележиће и изложбе и промоције књиге.
Сликар Милош Шобајић, урадио је ове године дизајн фестивала и поклонио слику зајечарском позоришту. Шобајићева изложба радова биће отворена у Историјском архиву у Зајечару, у понедељак, 21. октобра у 12 сати.
У уторак 22. октобра, у фоајеу зајечарског позоришта, биће одржана промоција књиге „Успоменар 3”. Аутор књиге је Милан Цаци Михаиловић, глумац и књижевник из Београда, који ће овом приликом обележити и 50 година рада. Почетак промоције је у 19 сати и 30 минута.
Биће организована и изложба слика Драга Симића, двогодишњег селектора Ликовне колоније „Гамзиград”, у Радул-беговом конаку у Зајечару, 23. октобра, у 11 сати.
Такође, 23. октобра, биће организована и трибина на тему „Положај и перспектива младих позоришних уметника у Србији данас”. Модератор трибине је Жељко Хубач, а почетак је заказан за 12 сати, на малој сцени позоришта.
На конференцији за новинаре представљена је и идеја Ирфана Менсура и Владимира Ђуричића да се у Зајечару организује фестивал најгледанијих филмова из Србије и околних земаља.
„Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару биће одржани по 28. пут, од 18. до 25. октобра 2019.
