Синоћ је у зајечарском позоришту завршен такмичарски део 30. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића”.
Жири 30. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у саставу: др Мирослав Радоњић – председник, др Душко Љуштина – члан и Милан Цаци Михаиловић – члан, једногласно је донео одлуку да Награду за најбоље глумачко остварење на Фестивалу додели Наташи Нинковић за улогу Нере у представи „Тре сореле”, по тексту Стевана Копривице, у режији Милана Караџића и продукцији „Звездара” театра из Београда.
Жири у истом саставу донео је једногласну одлуку да Награду за визуелни идентитет додели представи „Госпођица Јулија”, копродукцији Градског казалишта „Јоза Ивакић” Винковци и Хрватског народног казалишта Осијек.
Награду публике, просечном оценом 9,82 освојила је представа „Ко је убио Џенис Џоплин?” Српског народног позоришта из Новог Сада коју је по тексту Тијане Грумић режирала Соња Петровић.
Од ове године уведена је још једна награда на „Зорановим данима”. У питању је награда за најбољег младог глумца. Новоустановљени новинарски жири за доделу ове награде у саставу: Татјана Њежић – председник, Оливера Милошевић – члан и Борка Голубовић Требјешанин – члан, донео је одлуку да лауреат буде Соња Исаиловић за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?” Српског народног позоришта из Новог Сада.
Награде ће бити свечано уручене вечерас, а у част награђених биће изведена премијера представе зајечарског театра „Покондирена тиква” по тексту Јована Стерије Поповића, у адаптацији и режији Оливере Викторовић Ђурашковић.
Синоћ је публика уживала у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?” Српског народног позоришта из Новог Сада, по тексту Тијане Грумић, у режији Соње Петровић. Ова представа пребогата музичким репертоаром одвела је публику у 1970. годину, у собу 105 холивудског хотела „Лендмарк”, где је са само 27 година умрла Џенис Џоплин. Била је ово једна од ретких представа која је и током трајања и након завршетка публику подигла на ноге, натерала је да пева и игра са глумцима и од целе сале направи позорницу.
Публика је буквално била у заносу и неколико пута је младе глумце награђивала аплаузима и овацијама, а стручни жири је „Зорановим брком” наградио глумицу Бојану Милановић за улогу Џенис Џоплин. Ни Соња Исаиловић, која је такође глумила Џенис Џоплин, није била ускраћена за признање, јер јој је новинарски жири доделио награду за најбољег младог глумца.
На округлом столу се глумицама обратио Милан Цаци Михаиловић и истакао да су сви заслужили награду, а пошто је на сцени Бојани доделио „Зоранов брк”, Соњи је том приликом поклонио своју књигу о Зорану Радмиловићу „Успоменар 4 – Чаробњак Радмиловић”.
„Био сам млад глумац пре 50 година и радили смо много у ’Атељеу’ представа и на сцени смо, не видимо у публици никога, не видимо на галерији никога. Зоран Радмиловић је знао да се увуче на галерију и да онда, када осети потребу, викне са те галерије једну једину реч, касније смо схватили колика је то индикација. Зоран је знао да викне: ’Цепај!’. Е, ове даме су цепале вечерас онако као би се Зоран радовао.”
Добитница „Зорановог брка” Бојана Милановић истакла је да процес стварања представе у почетку није био лак.
„Било је у почетку јако напорно, али када смо почели да је освајамо и да јој улазимо у душу и када нам је она открила пут до њене душе, онда смо и ми некако успели да уживамо у тој њеној тескоби.”
Соња Исаиловић је направила паралелу физичког напора у овој представи на позоришној сцени, са напором Џенис Џоплин на њеним наступима.
„Кроз те вечери игране до сада, ми смо буквално имали једну праву турнеју и баш сам данас размишљала о томе колико се ми изнуримо током играња, нема ту шта да се размишља како је њој било. Њој је било исто овако, само са много усамљенијих момената који су је пратили.”
Представу „Ко је убио Џенис Џоплин?”, режирала је Соња Петровић која је истакла да представа и јесте рађена на начин да се покуша да одгонетне то питање: „Ко је убио Џенис Џоплин?”, али на један дубљи начин.
„Не у смислу ко је особа, него које су то ситуације које су довеле до тога да њен живот сконча на начин који смо видели у представи, па тако можемо полемисати о томе да ли је убило друштво у коме је живела, град у коме је одрасла, родитељи са својим приступом, разред у који је ишла, љубавници, партнери, музика, страст или дрога или било шта друго што је окруживало у то време? Ова представа представља читав склоп потенцијалних ствари које су се нанизале једна за другом и довеле до трагичног исхода где је она на крају умрла од предозирања хероином. Неко хероин сматра узроком њене смрти, али то је уствари последица и то је оно о чему ми желимо да причамо, јер нам је веома жао и криво јер се о таквим људима, не само Џенис Џоплин, него и људима које имамо и у нашој земљи, и у окружењу, и у историји и целом свету, зна само оно што је последица, а не и начин на који је до тога дошло. Џенис Џоплин сигурно није бирала да буде наркоманка, него је то последица одређених околности у животу и одређених избора који су били погрешни у одређеном тренутку”, закључила је редитељка Соња Петровић.
Представи је претходила промоција књиге „Пут до позоришта” Небојше Брадића. Овај литерарни првенац сажима ауторова искуства и запажања у једној књизи која не делује амбициозно, не делује много велико, чуло се на промоцији овог дела у зајечарском позоришту.
„Верујем, упркос чињеници да то није театролошко штиво, да ће ова књига итекако бити добар материјал, не само за оне који желе да упознају стваралаштво Небојше Брадића или који желе да се баве позоришним тренутком у одређеном историјском периоду, него оних који буду хтели да се баве анализом српског театра. Небојша Брадић пише не само о својим сусретима са неким писцима попут Пекића, не само да пише о свом доживљају литературе неких аутора као што су Пекић, Андрић, Меша Селимовић. Небојша Брадић пише и о неким стварима које су наизглед врло апартне у односу на главни ток нашег позоришта. То не пише човек који се бави режијом, него и педагогијом, који има однос према глумцу у формирању којег треба оспособити за оно што ми очекујемо од глумца”, описао је ово Брадићево дело Александар Милосављевић, позоришни критичар и театролог.
„Када погледамо ову књигу видимо на који начин Небојша Брадић као позоришна личност сагледава не само пут до позоришта, него и све путеве који воде око позоришта да би нас довели на крају до епицентра онога што је нама у позоришту важно, а то је сцена, глумац, режија, начин на који се интерпретира драмски текст, начин на који се формира слика света на сцени”, истиче Милосављевић.
Он додаје да, иако је већ неко време у пензији, Брадић не одустаје од позоришта.
„Сада нас овом књигом упознаје са новом димензијом сопствене личности, са димензијом особе која размишља о позоришту. У овој књизи театролошке тезе нисам нашао, зато што Небојша Брадић није ни писао театролошку литературу. Он је сведочио о позоришту из угла човека који позоришту приступа као редитељ, аналитичар, али не критичар, као драмски писац, као адаптатор неких од дела новелистике за које је он проценио да су адаптабилне за позориште”, закључио је Александар Милосављевић током промоције књиге „Пут до позоришта”.
Додели награда вечерас ће претходити промоција монографије поводом 30 година Фестивала „Дани Зорана Радмиловића”, „У славу тајни врхунске глуме” аутора Александра Милосављевића.