Последње такмичарске вечери главног фестивалског програма изведена је представа „Комедија ометена у развоју” по тексту Миловоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића, у продукцији Градског позоришта „Семберија” из Бијељине. Одлуком стручног жирија „Зоранов брк” припао је Ивану Петровићу за улогу Панургија. Добитник „брка“ је захвалио организаторима на позиву, јер је ово први званични фестивал на коме учествује Градско позориште „Семберија” из Бјељине.
„Ми смо једно од најмлађих позоришта у Босни и Херцеговини, основани смо прошле године и ово је била управо наша прва премијера. Има једна анегдота: 2010. године играли смо овде у ревијалном програму, док смо још били студенти. Наша менторка професорка Љиљана Благојевић нас је довела овде на фестивал, где смо играли нашу дипломску представу. Интересантно је да је тада у жирију био наш уметнички руководилац Миливоје Млађеновић, иначе писац ове комедије и још једна врло интересантна ствар је да је на том фестивалу изложено јавно читање ’Скандалозне комедије’, управо текста по којем смо ми радили ову представу. После десет година ево нас поново у Зајечару. Имали смо срећу да играмо на једном великом фестивалу са великим позориштима и ово је невероватно велика ствар за наше позориште и за напредак културе уопште у Семберији, Бјељини и Републици Српској.”
Извођењу представе претходила је промоција књиге „Успоменар 4 – Чаробњак Радмиловић” Милана Цација Михаиловића, посвећена Зорану Радмиловићу, поводом 35 година од његове смрти, која је изашла у издању установе Народно позориште Тимочке Крајине –Центар за културу „Зоран Радмиловић”.
Обраћајући се публици Цаци Михаиловић је истакао да је ово веома важан дан у његовом животу везан за Зајечар, за позориште у Зајечару и за човека који је потекао са ових простора, а он имао среће да са Зораном 13 година дели сцену у „Атељеу 212”.
„Пред нама је још топла књига, малопре изашла из штампарије. То је мој четврти ’Успоменар’, а на корицама пише ’Чаробњак Радмиловић’. Знаменити Зајечарац, преселио се у легенду пре 35 година. Ова књига је још један споменик човеку који је оставио неизбрисив траг у култури свога народа и који и даље живи, заиста живи и то врло интензивно у незабораву. Поред речи Зоранове рођене сестре, госпођа Мирјане и његове вољене сестричине Селене, у књизи ћете наћи речи глумаца, редитеља, суфлера, драмских писаца, театролога, критичара. Ту су и моје приче везане за догађаје из седамдесетих и осамдесетих година двадесетога века, када сам са Зораном проводио време на сцени, на пробама, на гостовањима, у гардеробама, у бифеу. Ту је и око 200 фотографија, докумената, исечака из новина и тако даље…”
Милан Цаци Михаиловић је прочитао неколико текстова из књиге и на крају са публиком поделио једну Зоранову исповест која се такође налази у овом издању: „Ја сам добар човек. Чак и кад неког отерам у пи… материну, питам се да ли је добро и безбедно стигао”.
