Сви православни верници данас почињу са вишенедељним Васкршњим или Часним постом.
Васкршњи пост траје седам недеља и најављује највећи хришћански празник – Васкрс.
Датум почетка Васкршњег поста зависи од датума обележавања празника Васкрса, који православни верници увек славе у недељу пуног месеца после пролећне равнодневице.
Прва недеља Великог поста назива се Чиста, а последња недеља је Недеља Православља, док се до Васкрса, по посебним правилима, смењују – Пречиста, Крстопоклона, Средњи пост, Глува, Цветна недеља и Страшна или Страсна недеља.
Васкршњи пост увек почиње у понедељак – први понедељак поста назива се Чисти, као и прва седмица поста. Обичај је да се током прве – Чисте недеље, спрема цела кућа. Верује се да је данас добро започети велике послове, јер ће бити успешни.
Васкршњи или Велики пост учи вернике покајању, праштању и истинској молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс. Поред једнодневних постова, према календару Српске православне цркве, постоје и четири вишедневна поста, као што су Божићни, Петровски и Госпојински пост.
Велики или Часни пост, који је добио име по Часном Крсту на коме је умро Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је после крштења у реци Јордану отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, после којих је изашао као победник из искушења које му је поставио сатана. Према легенди, прва особа која је постила био сам Христ који је, уочи голготе и разапињања на крст, себе подвргао дуготрајном уздржавању од хране и пића, а касније су сви мученици и светитељи живели су по овим правилима.
Према обичајима, верници би требало да цео пост посте на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава пост на уљу и конзумирање вина. На празник Благовести и Цвети, може да се једе риба. Већина људи на води пости прву и последњу седмицу поста. Пост се не прекида, неправилно је постити само првих и задњих седам дана, а између правити паузу, пост се пости цео или никако. На Велики петак верници треба да се уздрже од јела и пића све до изношења плаштанице око 15 часова. Строго се пости и на Велику суботу.
Особе које због здравствених проблема не могу да издрже цео пост, требало би да траже благослов од свог духовника.
Према неким обичајима прва три дана овог поста у понедељак, уторак и среду, ништа се не једе.
Постоје духовни и телесни пост. Док телесни пост представља уздржавање од мрсних јела и алкохолних пића, духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.
Дане поста верници проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето Причешће. За хришћане пост представља припрему за прославу Васкрса. Верници посте како би се причестили. Свето причешће представља сједињење са Богом и узима се за здравље, мир и спасење.
Циљ поста је да се кроз искрену молитву, праштање и покајање у миру и тишини дочека највећи хришћански празник, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства. Пост није гладовање, нити запостављање трпезе већ је, пре свега, морални и етички израз стварне љубави према Богу и Сину Божјем, који је својим страдањем и својим животом у вери успоставио вредности хришћанства, као и израз љубави према ближњима.
Васкршњи пост завршава се празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.
Ове године Васкршњи пост почиње 18. марта и траје све до 4. маја 2024.
Првославни Васкрс у 2024. години биће обележен 5. маја, док ће католички бити облежен 31. марта 2024.
