У Народном позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” у Зајечару синоћ је почео четврти „Фестивал малих позоришних форми”.
Отварајући Фестивал директор Владимир Ђуричић је подсетио да је претходних година ову позоришну манифестацију отварао Иван Бекјарев, али је прошле године нажалост преминуо.
„И није он једини од наших пријатеља и пријатеља позоришта којих више нема. Многи су изгубили и пријатеље и родбину, али то је живот и морамо да идемо даље. Ми ћемо смислити начин да се свим тим људима који су нас на неки начин задужили, па и Ивану Бекјареву на неки начин одужимо и мислим да ћеми им се на најбољи начин одужити тиме што ће фестивал из године у годину расти и бити све бољи, чему се искрено надам.
Мене посебно радује то што вечерас видим пуну салу, односно сва она места која су дозвољена по одлуци Штаба за ванредне ситуације, односно око 170 места, и могу да кажем, да сви они који прате позориште знају да је 170 људи у једној Сали који гледа моно драму успех и за много веће градове, што показује да Зајечар стварно цени своје позориште, цени своје фестивале и пружа им подршку и сада и у временима која су била, а ко зна шта нас још све чека.
Хвала вам што сте овде, уживајте наредних неколико дана и молим вас да гласате, јер ваши гласови су пресудни у томе која ће представа бити најбоља и подсећам вас да када се овај фестивал заврши, 15. октобра једно вече посвећујемо аутентичном великану источне Србије, песнику Томиславу Мијовићу. Почетак је од 19:00 сати, а након тога, од 20:00 сати вас позивам да дођете на зајечарску премијеру филма ’Глумчина’ којом смо затворили Филмске сусрете у Нишу, а која је већ позвана на многе фестивале, а након тога нас очекује још 8 фестивалских дана”, нагласио је Ђуричић.
Након свечаног отварања започео је такмичарски део Фестивала извођењем монодраме „Земља вукова” театра „Ulysses” из Загреба и Академије примијењених умјетности из Ријеке, по тексту Тонке Мршић и Гале Николић, у режији Гале Николић и извођењу Тонке Мршић. Ова монодрама је по жанру црна комедија са елементима апсурда, инспирисана стварним причама и прожета аутобиографским деловима.
Представа се бави неписаним друштвеним правилима, првенствено Лике или било које друге мале заједнице, која утиче на судбине три Личанке у различитим стадијумима живота. Кроз три различита карактера ауторке проговарају о нашем патријархалном друштву, традиционализму, положају жене у браку, могућности избора, последицама рата и немогућности изласка појединца из окова реченице: „А шта ће људи рећи?”.
Глумица унутар монодраме игра три женска лика. Први лик је лик Бабе која спрема ручак за сина који је погинуо у рату. Други лик је лик трудне жене која мобилним телефоном разговара са љубавницом свога мужа, а трећи лик је млада девојка Милица коју је отац завезао ланцима и жели је на силу удати за човека исте националности. У средишту представе је Никола Тесла који је приказан кроз огромну слику и сви ликови с њим разговарају. На крају глумица излази представљајући саму себе и аутобиографским поетским говором опрашта се од своје дедовине и одлази у непознато.
Глумица Тонка Мршић у изјави за медије је истакла да се у Зајечару осећа веома пријатно, да је током дана у кафићу разговарала са пуно људи који су били у Лици или познају неког из тог краја. Веома је задовољна и начином на који је зајечарска публика прихватила представу.
„Баш се осећам јако прихваћено и јако лепо. Смијала се публика, реагирали су, тако да је супер прошло. Још увијек смо у јако патријархалном друштву. Друштву гдје жена није на баш најбољој позицији, гдје се гледа које је дете мушко, које женско, гдје се гледа ко се чиме бави, гдје је тај статус ужасно битан. Сви смо затворени и сви мислимо шта ће сусјед рећи. Моја редатељица Гала Николић је цело време док је режирала говорила: ’Ово је Хрватска’, и вјерујем да је то применљиво и на Србију. Пуно тога је аутобиографско у овој представи. Ево лисица, гдје ја хватам лисицу, моја ујна је од тога живјела. Кад у представи кажем: ’Трудна сам са пишуљом, а не са сином’, у мом селу тако називају женску дјецу.”
У такмичарској конкуренцији публика ће сутра видети две представе. Од 18:00 часова „Чај са Кублај-каном” у у извођењу Југослава Крајнова, а од 20.00 сати следи монодрама „Живојин Мишић” у извођењу Бошка Пулетића. Публика ће 13. октобра од 18:00 сати моћи да ужива и у монодрамама „Нина” у извођењу Николине Вујевић и „Последња шанса” у извођењу Сузане Петричевић. У част награђених 14. октобра биће изведена монодрама зајечарског позоришта „Случај господина Костића” у извођењу Бранислава Мијатовића.
На фестивалу ће бити додељене две награде: стручног жирија и публике.
Стручни жири ради у саставу Предраг Милетић – председник, Спасоје Ж. Миловановић – члан и Наташа Петровић – члан. Публика ће путем гласачких листића сваке вечери оцењивати представе, како би на крају фестивала била проглашена најбоља по њеном избору.
С обзиром на то да живимо у времену пандемије вируса COVID-19, улаз на фестивал омогућен је само онима који су примили најмање две дозе било које вакцине (а од пријема друге дозе је прошло минимум 21 дан), имају потврду о прележаној COVID-19 инфекцији или PCR/AG тест који није старији од 48 сати од дана посете фестивалу.
У току трајања фестивала у сали Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” дозвољено је 50% попуњености капацитета и обавезно је ношење заштитне маске (N95) све време боравка у сали и холу позоришта.
