У периоду од 10. јануара до Богојављења, односно 19. јануара, према веровању, трају „Некрштени дани“.
Ово је период године када Исус Христ још увек није био крштен, па се верује да је у ово доба земља отворена и да мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони.
Ове нечастиве силе владају од тренутка када се смркне па све док не запевају први петлови.
Према веровању, у овом периоду преко ноћи никако не треба излазити из куће, а онај ко се усуди да путује након заласка сунца неће добро проћи. Међутим, ако неко баш мора да излази требало би да са собом носи бели лук, крст или неки оштар метални предмет.
У неким крајевима Србије пази се да у „Некрштене дане“ жене никако не преду, не ткају и не перу. Напољу се не оставља ништа бело, а нарочито се не оставља дечја одећа, како зле силе не би нашкодиле деци.
Према предању, негде се крије и светлост из кућа тако што се на прозоре стављају завесе или спуштају ролетне. Ноћу се не пије вода због демона који се увлаче у кућне посуде и ту вребају неопрезне.
Према веровању, „Некрштени дани“ нису добро време за рађање. Верује се да ће дете које дође на свет између Божића и Богојављања бити болешљиво и несрећно, а деца рођена у „Некрштене дане“ морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.
Некада су по селима и градовима у Србији на све стране ишле маскирне поворке које су представљале духове, чудовишта и мртве претке. Ови коледари су се кретали од куће до куће и тражили прилоге: сланину, јаја, месо, брашно, млеко, ракију и вино. Након скупљања ових понуда читаве породице би се окупљале око трпезе и уживале у храни и пићу. Према обичајима, постоји веровање да ће музика и смех отерати нечастиве силе.
„Некрштени дани“ увек су мрсни, а не пости се чак ни средом ни петаком. Само се за Крстовдан пости, а он пада непосредно уочи Богојављања.
