Песнички опус Селимира Радуловића представљен у Позоришном музеју у Зајечару

Песнички опус Селимира Радуловића представљен у Позоришном музеју у Зајечару

У Позоришном музеју у Зајечару синоћ је представљен песнички опус Селимира Радуловића, песника, есејисте и антологичара, управника библиотеке Матице српске у Новом Саду.

У поздравној речи, директор зајечарског театра Владимир Ђуричић је истакао да је Селимир Радуловић један од најзначајнијих живих песника, коме ускоро излазе сабрана дела и са којим ћемо убудуће више сарађивати.

Представљајући др Зорана Ђерића, који је говорио о Радуловићевој поезији, Ђуричић је најавио да ће Ђерић учествовати у програму „Песници Зорану Радмиловићу” и да ће на песнички начин, посветивши песму Радмиловићу, отворити овогодишње „Зоранове дане”.

Српски књижевник, преводилац, театролог и филмолог, дугогодишњи управник Српског народног позоришта у Новом Саду, др Зоран Ђерић говори и пише о Радуловићевој поезији чак четири деценије.

„Готово да нема ниједне књижевне награде коју није добио. Наравно заслужено, а његова поезија има бројне читаоце зато што се држи универзалних тема од Библије и духовности до неких лирских момената. Он је заиста изузетан песник поготову када је у питању духовно песништво и духовна посвећеност”, рекао је поред осталог Ђерић.

Читаво стваралаштво Селимира Радуловића ослања се на Свето писмо јер, како каже, не постоји ништа природније.

„Мит и поезија говоре истим језиком – језиком метафоре. Поезија наслеђује, преноси и диверсификује мит. Малом броју европских и српских песника је то блиско. Мени је блиско и мислим да је то најбоља дефиниција песништва”, сматра Радуловић.

Модератор песничке вечери Власта Младеновић, песник, уредник часописа „Развитак” и однедавно члан Словенске академије књижевности и уметности са седиштем у Варни (Бугарска), истакао је да се Селимир Радуловић наслања на вековну традицију нашег народа, лирски и тематски, те на тај начин чува и негује наш идентитет, који уздуже на духовну вертикалу.

„У својим есејима, а ја бих додао и интервјуима, он спаја европско књижевно наслеђе и српске књижевне домете. Посебно треба истаћи његово културно прегнуће, дакако у оквиру најважнијих културних институција, пре свега Матице српске, да се у овом смутном времену очува наш национални интегритет, по чему ће нас највише ценити свет”, рекао је Младеновић.