У сали Градске управе у Бору одржана је 73. по реду, седница Савета Борског управног округа.
Састанку су присуствовали представници 11 општина из Румуније и 9 општина из Србије.
Конференција „Мостови пријатељства” између Републике Румуније и Републике Србије има за циљ унапређење сарадње и припрему за пријаву заједничких пројеката у оквиру Интерег ИПА програма које подржава Европска Унија.
„У току је конкурс прекограничне сарадње на који се могу пријавити по једна општина или град са обе стране Дунава. Заједничким снагама се аплицира за пројекат који је од обостраног интереса. Европска унија даје више десетина милиона евра као помоћ и подршку локалним самоуправама да се развијају и да подстичу даљи развој њихових приоритетних области. Конкурс ће бити отворен наредна три месеца. Реч је о пројектима од велике вредности, како финансијске тако и културне баштине, цивилне заштите, туризма унапређење животне средине, свих области које су подржане кроз јавни позив”, истакао је Срећко Здравковић, члан Градског већа.
„Оно што је битно је да све локалне самоуправе имају заједнички циљ, а то је да споје своје идеје, да се међусобно повежу и заједно аплицирају за први прекогранични позив ИПА програма који финансира ЕУ. У претходном периоду, уз заједничку сарадњу општина из Румуније и општина из Србије, направили смо много тога доброг. Морам истаћи да сам имао прилику да обиђем и српски и румунски део, видео сам да је доста тога урађено кроз инфраструктурне пројекте”, истакао је Владимир Станковић, начелник Борског управног округа.
„Велика је част за мене да данас будем гост у граду Бору. Јуна 2022. године сам имао први позив и први састанак поводом овог пројекта. Ради се о пројекту прекограничне сарадње о међусобној сарадњи локалних самоуправа дуж Дунавске клисуре. Први пут су се сјединили председници и градоначелници свих општина са леве и десне стране Дунавске клисуре. Договорили смо се да заједно спроведемо пројекте са обе стране Дунава. Први део су ИПА пројекти, пројекти међународне сарадње, овде треба да се нађу партнери и са једне и са друге стране и да се одлучи на каквом би пројекту могли да сарађује. Прва идеја је да се ради на пројектима који ће да сачувају културу, традицију, заштиту животне средине, исто тако цивилне заштите и инфраструктурне пројекте и да се поделе искуства која су да сада имали председници општина са обе стране Дунавске клисуре. Иницијативу смо добили зато што је Дунавска клисура једна од најлепших клисура у Европи, овде је Дунав поделио Карпатске планине од Балканских и створио бајковит приказ који је насељен људима који су врло добри домаћини и који се добро брину о свему томе”, објашњава Николај Курић, председник општине Свињци у Румунији.
Курић додаје, да клисура није довољно позната да би се урадила промоција овог дела Дунава и то ће бити заједнички задатак председницима општина са обе стране Дунава. Имамо пуно тога да се покаже, природне лепоте, знаменитости у овом делу и пуно националних мањина који богате овај део и треба од њих да научити да се живи што боље са обе стране Дунава.
На наредном састанку, који ће бити одржан у Румуније, биће познато који су то пројекти и ко ће на тим пројектима бити партнер.
