Уз поштовање свих прописаних мера заштите од вируса COVID-19, у Клубу културе у Котлујевцу одржан је округли сто под називом „Уметност као терапија”, као пратећи програм „Зоранових дана”, али истовремено и као део фестивала „Антика фест”, који ове године због пандемије није организован на Ромулијани. Учесници су били Небојша Брадић, редитељ, Ненад Новаковић професор и члан стручног жирија Фестивала малих позоришних форми и Александар Милосављевић, театролог. Једногласно је истакнуто да је уметност, нарочито позоришна, изузетно значајна као терапија у времену пандемије или било ког другог зла.
Небојша Брадић је нагласио да уметност не може да игнорише све ове ситуације у којима се ми и данас налазимо, колико не може да игнорише ни све битне проблеме савременог света. Уметност поред осталог може бити средство колико и одређена врста медицине. Ми имамо склоност да губимо наду и потребан нам је оптимизам. Уметност задржава на видику пријатне и разгаљујуће ствари јер зна да лако очајавамо.
Професор Ненад Новаковић је нагласио да смо у корони добили дијагнозу страха од болести јер смо ствари прихватили какве јесу и о томе не размишљамо, а то није стање које прихватају људи у култури. Не тражи култура у оваквим врменима ништа посебно за себе већ да максимално рационализујемо простор, услове, време и законитости болести, ако је знамо, и да у оквиру постојећег стања понудимо највише што можемо.
„Позориште је увек имало терапеутски смисао, још од античког позоришта. У епидаурусу се окупљало више хиљада људи да би гледали причу о Едипу или Тројанкама иако су напамет знали те приче. Нису одлазили у позориште да би нешто научили, али им је било важно да њих неколико хиљада на једном месту заједно чују мит о Едипу, да би у колективу потврдили постојећу слику света, да би управо то што су заједно могли колективно да проживе”, истакао је театролог Александар Милосављевић.