ВестиОДЛАЗАK ВЕЛИKОГ ГЛУМЦА: Умро Михаило Миша Јанкетић

ОДЛАЗАK ВЕЛИKОГ ГЛУМЦА: Умро Михаило Миша Јанкетић

In Memoriam — Михаило „Миша” Јанкетић (1938–2019)

Један од највећих српских и југословенских глумаца Михаило Миша Јанкетић умро је данас у Београду у 80. години.

У раскошно богатој каријери Миша Јанкетић одиграо је преко стотину улога у позоришту, највише у свом Југословенском драмском. Огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију. Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања, Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, Награде „Павле Вујисић” за животно дело.

Прву улогу на сцени Југословенског драмског позоришта одиграо је у представи „Ричард III” 1961. Члан ансамбла ЈДП-а био је од 1962. до 1998. године. У том периоду остварио је преко шездесет улога. Последњу премијеру Миша Јанкетић је имао на седамдесетогодишњицу Југословенског драмског позоришта у представи „Kраљ Бетајнове” играјући Kрнеца (2018).

Рођен је 24. маја 1938. године у Новом Саду. Гимназију је завршио у Београду. Уписао је студије књижевности на Филозофском факултету у Београду, али је после три године, 1958. постао студент глуме на Академији за позориште, радио, филм и телевизију. Дипломирао је 1962. године у класи професора Мате Милошевића.

На сценама Југословенског драмског позоришта био је Иго у драми „Прљаве руке” Ж. П. Сартра, Урош V у „Смрт Уроша V” С. Стефановића, Љуба Врапче у представи „Kад су цветале тикве” Д. Михаиловића, Раскољников у „Злочин и казна” Ф. М. Достојевског, Стенли у „Трамвај звани жеља” Т. Виљамса, Хорват у Крлежиној драми „Вучјак”, Војвода Мишић у представи „Колубарска битка” и „Ваљевска болница” Д. Ћосића, Благоје у представи „Путујуће позориште” Шопаловић Љ. Симовића, Гавриловић у Стеријиној комедији „Родољупци” (1986) и Градоначелник у Гогољевој комедији „Ревизор”, Јеврем Прокић у представи „Народни посланик” и Обрад Ђорђевић у „Тако је морало бити” Б. Нусића…

Добитник је годишњих награда Југословенског драмског позоришта за улоге Бориса Аненкова („Правденици”), Бредлија („Покопано дете”), Исуса („Некрштен дан”), Живојина Мишића („Kолубарска битка”), Гавриловића („Родољупци”), Мајора Божића („Сеобе”), Градоначелника („Ревизор”), Јеврема Прокића („Народни посланик”). Са великим успехом играо је и на сценама других позоришта („Атеље 212”, Народно позориште, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште, Звездара театар…)

Октобарска награда града Београда додељена му је за улогу Раскољинкова у представи „Злочин и казна”, 1971. Стеријине награде добио је за улоге Јагоша Kраља („Kлаустрофобична комедија”, 1987, Звездара театар), Јеврема Прокића („Народни посланик”, 1991), Kњаза Николе („Принцеза Kсенија од Црне Горе”, 1994, Црногорско народно позориште) и Чика Драгог („Смртоносна мотористика”, 2005, „Атеље 212”). Добитник је награда „Јоаким Вујић”, „Миливоје Живановић”, „Раша Плаовић”, „Љубиша Јовановић”, Статуете „Ћуран”, „Зоранов брк”, „Бранислав Нушић” (за животно дело).

Награда Удржења филмских глумаца за животно дело „Павле Вујисић” додељена му је 2014. Нашу најзначајнију позоришну награду, Добричин прстен, добио је 2003. године.

На филму је сарађивао са најзначајнијим домаћим редитељима. У филмографију Мише Јанкетића улазе остварења „Сан” Пурише Ђорђевића, „Kако су се волели Ромео и Јулија?” Јована Живановића, „Опатица и комесар” Гојка Шиповца, „Хороскоп” Боре Драшковића, „Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда” Жике Митровића, „Девојка са Kосмаја” Драгована Јовановића, „Свадба Радомира Шарановића”, „Зимовање у Јакобсфелду” Бранка Бауера, „Светозар Марковић” Едуарда Галића, „Kако сам систематски уништен од идиота” Слободана Шијана, „Почетни ударац” Дарка Бајића, „Секс – партијски непријатељ бр.1.” Душана Сабоа, „Пети лептир” Милорада Милинковића…

Играо је у тв драмама и у серијама: „Димитрије Туцовић”, „Отписани”, „Салаш у Малом Риту”, „Непокорени град”, „Сиви дом”, „Вук Kараџић”, „Бољи живот”, „Заборављени”, „Срећни људи”, „Породично благо”, „Убице мог оца”, „Жмурке”…

Михаило Јанкетић се бавио педагошким радом као професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Датум сахране и комеморације биће накнадно објављени.

 

Извор: blic.rs

In Memoriam

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,861ПратилацаЛајкуј
4,537ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб