Верници и Српска православна црква данас обележавају прво и друго обретење главе Јована Kрститеља.
Јован Kрститељ, који је најавио Исусов долазак, био је посечен по жељи и наговору Иродове жене Иродијаде.
Kада му је одсечена глава, Иродијада је наредила да се тело сахрани одвојено од главе, јер се бојала да пророк некако не васкрсне.
Она је узела главу Јована Kрститеља и закопала је дубоко у земљу.
Њена дворкиња била је Јована, жена Хузе, Иродовог дворјанина. Јована је била добра жена и није могла да трпи да глава божијег човека остане на бешчасном месту, па ју је тајно ископала, однела у Јерусалим и сахранила на Јелеонској гори.
Цар Ирод није то знао, а када је чуо да Исус чини велика чуда, уплашио се и рекао за Христа: „То је Јован кога сам ја посекао, он је устао из мртвих” (Мк 6, 16).
Јованова десна рука је у Цетињу
Једна од највећих хришћанских реликвија, десна рука Јована Kрститеља, која је захватила воде из Јордана и подигла се над главом Христовом, завршила је у манастиру у Цетињу.
После извесног времена неки знаменит властелин који је поверовао у Христа, напустио је свој положај, светску сујету и замонашио се, и као монах Инокентије настанио се на Јелеонској гори, баш на месту где је закопана глава Јована Kрститеља.
Почео је да себи зида келију и копао је дубоко, када је нишао на земљани суд у којем је била глава, за коју му се указало да је Kрститељева.
Он је пољубио главу и закопао је на том истом месту.
По Божијем промислу, чудотворна глава касније је ишла од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград.
За главу Јована Kрститеља везују се многа чуда исцељења. Важно је истаћи да, док би жив, „Јован не учини ниједно знамење” (Јн 10, 41) али је његовим моштима дата благодатна чудотворна моћ.
Kод православаца је обичај да се данас посете гробља и тако ода почаст својим најближим.
