Бадњи дан и Бадње вече по грегоријанском календару обележава се 24. децембра, а славе га Римокатоличка црква, протестантске и англиканске цркве, као и неке православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена.
Бадњи дан и Бадње вече по грегоријанском календару најављују Божић, празник рођења Исуса Христа.
Према традицији, Бадњи дан проводи се у припремама за поноћну мису.
Свуда се на Бадњи дан уређује кућа за Божић и кити се божићно дрво.
Обичај је да се пеку и колачи.
У Босни и Херцеговини у куће комшија и родбине доноси се по једна грана на поклон и то се зове бадњак.
Углавном се пости и не једе месо, иако Католичка црква пост не сматра обвезним. У Далмацији се припрема најчешће бакалар.
Понегде се на Бадњи дан пече прасе, а у неким деловима Хрватске гуска или кокошка. Прасе или гуска једу се у поноћ, након што се дође с мисе (полноћке).
Бадњак такође представља пањ или кладу која се традиционално палила на огњишту уочи Божића.
Пре одласка у цркву, породица се окупља за празничним столом. Вечера је обично посна, а многи не једу ништа до вечере, која обично дуго траје. При крају долазе честитари, који, као пастири, најављују долазак Божића.
Према обичајима, у току вечери долази и Деда Мраз, који оставља поклоне испод украшених јелки. Потом се одлази у цркву на поноћну мису, јер се сматра да баш тада Божје светло олази из мрака. Читају се делови Јеванђеља о рођењу Спаситеља и догађају у Витлејему који је променио историју човечанства.
Верници долазе да се поклоне јаслама Богомладенца, која се традиционално импровизују у свим храмовима, а обичај датира од давнина као сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлајем пратећи 40 дана најсјајнију звезду која се зауставила тачно изнад пећине Рођења.
Римокатоличка, протестантска и англиканска црква, као и неке православне цркве које су прихватиле грегоријански календар прославиће Божић 25. децембра.
По грегоријанском календару обележавање рођења Исуса Христа прихватиле су и неке православне цркве, тако да ће 25. децембра Божић обележити и Васељенска патријаршија у Истанбулу, патријаршије у Александрији (Грчка) и Антиохији (турска граница са Сиријом), православне цркве Пољске, Румуније, Кипра, Грчке, Турске, Православна црква у Америци, где је неким парохијама дозвољено и коришћење јулијанског календара, као и Бугарска православна црква која је грегоријански календар прихватила 1963. године.
Код римокатолика божићно славље траје неколико дана, све до празника Света три краља 6. јануара.