Иницијативом Савеза бораца, 15. децембра 1950. године, покренуто је оснивање музеја у Бору. Упошљавањем првих стручњака музејске струке 1961. године, Музеј у оснивању, започиње са професионалним радом. Основан као Народни музеј 1965. године, ова установа заштите мења своје назив у Музеј рударства и металургије „Бор”, 1974. године.
Борски музеј је дефинисао однос према историји, стављајући у средиште интересовања човека као покретача развоја рударства и металургије, једне од најстаријих привредних грана.
Кроз вишедеценијски рад учествује у реализацији бројних заједничких пројеката: Истраживање старог рударства и металургије у Тимочком еруптивном басену, Праисторија на тлу Србије, Народна уметност Тимочке Крајине и многих других.
„У овом музеју посетиоци могу да погледају сталну поставку Музеја рударства и металургије, која представља проучавање рударства и металургије од праисторије од савременог доба. Могу да се виде предмети који потичу са локалитета Рудна Глава, а овај локалитет везује се за праисторијско рударство. Туристи могу да виде предмете за експлоатацију руде бакра из тог периода и то су прва рударска оруђа која су коришћена за рударске радове у праиторијском руднику”, нагласила је, између осталог, Душица Николић, кустос-археолог Музеја рударства и металургије у Бору.
Пре открића борског рудника, Бор је био село. Године 1902. у Бору је пронађена руда бакра која је садржала 15% бакра, а 1903. године Ђорђе Вајферт добија концесију рудника у Бору. Године 1904. Вајферт предаје концесију Француском друштву борског рудника и тако креће једна бурна историја Бора.
„Овде су такође изложени експонати који пре свега илуструју животни циклус становништва овог краја. Од 12 села која припадају Граду Бору, 11 је насељено претежно влашким становништвом и због тога овде имамо ‘Влашки кутак’. Што се тиче новије историје рударства, она у Србији и у овом делу околине Бора започиње после ослобођења овог краја од Турака 1833. године. Кроз читав 19. век велики број путописаца, али и рударских стручњака прошао је кроз овај крај и сви су били у потрази за златом. Тако је познати индустријалац Ђорђе Вајферт 1897. године финансирао почетак истражних радова у самом граду Бору”, казала је Сузана Мијић, музејска саветница и етнолошкиња Музеја рударства и металургије у Бору.
Музеј рударства и металургије „Бор”, током вишедеценијског рада, дао је значајан допринос у истраживањима и проучавању историјског развоја рударства и металургије на овим просторима и шире.
Представља јединствену институцију у музејској мрежи Србије која прати, презентује, афирмише културно-уметничке појаве у областима археологије, историје, етнологије, ликовних уметности и техничке баштине путем изложби, предавања, промоција, радионица и других културних догађања и едукативних програма.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Бора. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
