У четвртак, 7. новембра биће отворена мултимедијална изложба Љиљане Бурсаћ, под називом „Могући Логос” у галерији Народног музеја у Зајечару.
Двадесет година је прошло од када је Љиљана Бурсаћ интензивно почела да се бави појмом Логоса (1999–2019). За те две деценије остварила је многа дела и приредила више изложби, а пред Вама је део тог великог опуса.
Зашто баш Логос? И шта је све Логос?
Одговор на оба питања добијају се кроз дефинисање самог појма. Логос је много тога, он је вишезначан. Он је ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука, истина, учење, клица постојања. Основни елемент који Љиљана Бурсаћ користи током ове две деценије управо је СЛОВО. Слова која приказује некада су део речи, реченица из старих текстова, а каткад чине асемик писмо. То је јединствено, аутентично писмо чија интерпретација је слободна. Слова, речи, реченице не носе никакво стриктно значење, она су порука коју свако тумачи по свом осећају.
У основи, реч логос изведена је из глагола „legein“ који је у префилозофској употреби означавао „сабирање и сакупљање“. Кроз ову изложбу можемо да наслутимо колико је сакупљања и сабирања уметница имала током овог периода. То су хиљаде и хиљаде текстова и књига, од којих је она одабирала она која могу да чине „Могући логос”. Тај логос може се односити на значење који је термин имао у у античкој филозофији, што је светски ум. Знања која треба чувати и неговати, поруке које треба преносити даљим генерацијама. Према веровању старих Грка, све што је било, све што јесте и све што ће бити има свој тајанствени логос (говор).
За Филона Александријског, логос је плодотворна сила коју Бог из себе зрачи. Она је истовремено творачка реч Божја, божји прворођени Син и људски дух којем се објављује реч божја или који ту реч открива.
Преношење поруке и знања не познаје границе, што нам уметница јасно приказује кроз 215 језика на којима исписује слова. Према дефиницији, реч порука означава сваку мисао или идеју изражену у језику, припремљену у облику прикладном за пренос на било који начин комуникације. Порука је, у ствари, екстернализација мисли, а свака екстернализација је вид комуникације, јер све врсте људских делатности (укључујући и писање, плесање, сликање, а не само говорење), служе преносу информације. На једној страни је кодирана експресивна радња или њен производ, односно кодирана порука, коју прималац декодира. При томе, пошиљалац и прималац не морају нужно бити истовремено на истоме месту и у истом времену, они могу бити раздвојени континентима и вековима и могу говорити и писати сасвим различитим језицима.
Изложба ће бити отворена од 7. до 30. новембра, а почетак је заказан за 19:00 сати.
