Морнар сам Попај ја и 100 ми је година!
Библиотека „Центар за културу” Кладово у оквиру обележавања Дечје недеље, за тренутак жели да споји све генерације обележавајући дуговечност и стоти рођендан омиљеног лика из цртаних филмова — Морнара Попаја, цртани јунак који је улепшаво многа детињства, заљубљеног у Оливу са магичном, надљудском снагом коју добија када поједе конзерву спанаћа. 100 година је он одличан пример који родитељи користе да убеде децу да једу здраво.
Тим поводом осмислили смо тематски наградни маскенбал „Морнар Попај”. Поред лика морнара Попаја, добро је дошао и сваки други лик који прате његове авантуре, попут Оливе, Киће, Пере Ждере, Баџе, Бети Буп и све остало што се доводи у везу са Попајом (конзерва спанаћа, пљескавица …) и што може постати креативна инспирација заинтересованим учесницима маскенбала.
За учешће је потребно испунити следеће услове:
• Узраст учесника – неограничен,
• Корисничка картица библиотеке на увид,
• Обавезна пријава учешћа до 10. октобра 2019, попуњавајући упитник у библиотеци.
„Другари, припремите костиме и дођите да се дружимо у суботу 12. октобра 2019. у 12 часова. Очекују Вас забавно дружење и награде за ваш труд”, поручују из библиотеке „Центар за културу” Кладово.
Место креативног окупљања је библиотека (Дунавска бр.7 – Кладово).
„Наша порука за овај догађај је – Погледајте заједно цртани филм са вашим дететом, унучетом, другарима и ужиајте а након тога дођите и дружите се са нама”, додају из библиотеке.
У књижном фонду библиотеке у Кладову можете пронаћи стрипове са Попајем или се можете подсетити и на овај начин цртаних филмова код куће.
Подсећамо на историјат лика морнара Попаја:
Лик морнара Попаја створио је Елзи Сегар 1919. године за рекламне потребе једне фабрике спанаћа. Непуних годину после појаве Попаја, Хам је полако избачен из стрипа, а Попај је уједно постао Оливин драги. Олива је додата као Касторова сестра још крајем 1919. године. Пера Ждера и Баџа (у неким преводима Кврга) појавили су се 1932. године, док се Кића по неким изворима појавио 1933. године, а по другим 1936. године. Нова звезда стрипа је створила потребу за новим именом, те је „Тимбл Театар” променио име у „Попај”.
Елзи Сегар је преминуо 1938. године у време највеће популарности морнара Попаја, па су рад на лику наставили други стрип-цртачи: Џо Мјузијел, Бела Забољ и Бад Сегендон.
Попај је напознатији по томе што, када поједе спанаћ добија огромну снагу уз помоћ које лако побеђује Баџу. Симпатичан лик који се појављују у цртаним филмовима „Морнар Попај” је и прождрљивац хамбургера, Пера Ждера.
Филмску премијеру Попај је имао у филму „Бети Буп среће морнара Попаја” (1933). Исте те године „Флечер студио” је снимио дугометражни цртани филм „I am What I am” (Ја сам оно што јесам) са Попајем у главној улози.
Већина епизода се заснива на Попајевој одбрани Оливе од Баџе. Олива се понаша наивно и наседа на његову игру, али када Баџа постане груб, она дозива Попаја у помоћ.
Свака епизода у једном тренутку садржи сцену у којој Попај, кад је у највећој невољи, вади спанаћ из конзерви, једе га и побеђује свог противника.
Конзерву увек отвара на оригиналан начин, попут млаза из луле који сече конзерву, или неког другог средства које се нађе у близини.
У многим другим епизодама, међутим, појављују се различити непријатељи Попаја, попут митских бића, великих животиња, ликова из бајки.
Од 1933. до 1957. године направљено је око 230 краћих епизода и три дужа анимирана филма: „Морнар Попај сусреће Синбада морепловца”, „Попај сусреће Али Бабу и 40 разбојника” и „Аладин и његова чаробна лампа”.
На нашим просторима генерације су одрасле уз Попаја коме је глас позајмио глумац Мића Татић (1923–1991).
