У склопу пројекта „Крећи се одрживо – Бор на два точка” струковно удружење „Сигурне стазе” из Бора је урадило истраживање „Анализа ставова грађана Бора о безбедном учешћу бициклиста у саобраћају на територији града Бора, са оценом стања безбедности”.
Највећи проценат испитаника је безбедност саобраћаја у Бору оценио добром оценом (41,09%), а потом следи довољна оцена (35,15%). С друге стране, свега 1,98% испитаника сматра да је безбедност саобраћаја у Бору одлична.
Разлог овако лоших оцена стања безбедности саобраћаја у Бору, може бити повезан и са лошим оценама грађана о томе какво је поступање возача према деци у саобраћају. Највећи проценат испитаника (35%) поступање возача оцењује довољном оценом, а потом следе добра (32%) и недовољна (27%). Док нико од испитаника није дао највећу оцену за стање безбедности деце у саобраћају на територији града Бора.
Грађани Бора су лошим оценама оценили и поступање возача према бициклистима у саобраћају. Највећи проценат испитаника (42,36%) поступање возача оцењује довољном оценом, а потом следе недовољна (32,02%) и добра (19,21%). Док је највећу оцену дало свега 0,49% испитаника.
Разлог овако лоших оцена стања безбедности бициклиста у саобраћаја на територији града Бора, може бити повезан и са лошим оценама грађана о стању саобраћајне инфраструктуре за бициклисте у Бору. Највећи проценат испитаника (62,87%) оценило инфраструктуру за бициклисте недовољном оценом, док је 27,23% испитаника дало довољну оцену.
У целокупном узорку, свега 12% испитаника користи бицикл као свакодневни вид превоза у комбинацији са другим видовима. Разлог овоме може бити и чињеница да у Бору недостаје бициклистичка инфраструктура, где 92,57% испитаника сматра да је Бору потребна бициклистичка инфраструктура. Док 85,15% испитаника сматра да је Бору потребан паркинг за бицикле.
Пракса широм света је показала да политичке и инжењерске мере усмерене ка повећању безбедности рањивих учесника у саобраћају доприносе повећању целокупног нивоа безбедности саобраћаја. Највећи проценат грађана Бора (87,68%) подржава формирање зона 30 и зона успореног саобраћаја, мере који имају за циљ да доведу до нижих брзина кретања у граду, а све са циљем промовисања активних видова превоза.
Ове зоне подразумевају другачији приступ решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног простора уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би задовољила све учеснике у саобраћају. Другим речима, уређењем ових зона треба се фокусирати на човека и стварним захтевима и потребама које имају крајњи корисници.
Да би дошли до задовољавајућег решења потребно је сагледавање целокупне уличне мреже града Бора и предузимање низа саобраћајно-регулативних, грађевинских, урбанистичких и архитектонских мера чији би циљ био формирања јединственог и безбедног простора доступног за све кориснике.
Предност ових зона која је јако важна је то што и деци омугућава да користе бицикл као превозно средство. По тренутно важећем Закону о безбедности саобраћаја, деци испод 12 година је забрањено да учествују у јавном саобраћају, осим у зони школе, зони успореног саобраћаја, зони 30 и бициклистичким стазама. Самим тим, увођењем ових зона створили би се услови за безбедно учествовање деце у саобраћају.
План одрживе урбане мобилности је важна политичка мера која је дефинисана као циљ за побољшање приступачности градским областима, која обезбеђује висок квалитет и одрживост мобилности и превоза у некој области. С тим у вези велики проценат испитаника (87,68%) сматра да је потребно да град Бор донесе План одрживе урбане мобилности.
Развој и имплентација Плана одрживе урбане мобилности треба да прате и измене Одлуке о техничком регулисању саобраћаја на територији града Бора. Може се видети да велики проценат грађана Бора сматра да је потребно изменити Одлуке о техничком регулисању саобраћаја на територији града Бора (89,66%).
Из свега приложеног може се закључити да су грађани Бора незадовољни саобраћајним и урбанистичким уређењем града од стране Градске управе. Велики проценат грађана (81,19%) је недовољном оценом оценило улагање Градске управе у развој бициклистичког саобраћаја.
Из свега наведеног произилази и забринутост испитаника која се огледа у томе да велики проценат (73,4%) не би дозволили детету да самостално управља бициклом на територији града Бора.
Разлог овако негативног става може бити повезан и са лошим оценама грађана о стању саобраћајне инфраструктуре за бициклисте у Бору као и са лошим оценама грађана о томе какво је поступање возача према деци у саобраћају.
Најважније чињенице и закључци произашли из овог истраживања које је урадило удружење „Сигурне стазе” би требало да буду смернице за идентификацију проблема и за планирање других детаљних истраживања и будућих активности свих субјеката на територији града Бора, у циљу унапређења безбедности саобраћаја и саобраћајне и урбанистичке инфраструктуре.
Док се у Европи и свету системски ради на промоцији нових врста мобилности где се простор обликује како би подстицао кретање других видова (пешачење, особе са инвалидитетом, бицикл, електрични тротинет, електричне бицикле…), код нас још увек нема снаге, воље и жеље да се саобраћајни проблеми реше.
Резултати истраживања су предати: градоначелнику Бора, господину Александру Миликићу, Одељењу за привреду и друштвене делатности, Одељењу за урбанизам, грађевинске, комуналне, имовинско-правне и стамбене послове, Савету за безбедност саобраћаја у ГУ Бор, Одељењу за инспекцијске послове-Саобраћајна инспекција и Ј.К.П. за стамбене услуге – Управљачу пута на територији града Бора.
Пројекат је подржан од стране „Заједно за активно грађанско друштво – АКТ”. АКТ је пројекат Владе Швајцерске чији је циљ активно грађанско друштво у коме грађани више учествују у процесу доношења одлука, нарочито на локалном нивоу. АКТ спроводе две невладине организације: Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе.