У Историјском архиву „Тимочка Крајина“ у Зајечару организована је промоција књиге „Одбрана Зајечара 1913: Тимочка војска у Другом балканском рату“, аутора проф. др Александра Животића.
Књига говори о дешавањима на територји Тимочке Крајине током Другог балканског рата. Како се наводи у овом издању, постојећи територијални спор између Србије и Бугарске претио је да ескалира у оружани сукоб, а од пролећа 1913. на српској страни су били приметни бугарски напори по плану концентрације значајних војних снага према српским трупама у Македонији и дуж старе међудржавне границе.
Ово дело настало је прикупљањем података из Војног архива у Београду и делом из Историјског архива „Тимочка Крајина“ у Зајечару, наводи проф. др Александар Животић, аутор.
„У књизи је реч о епизоди која је била поприлично заборављена и запостављена. Бугарски покушаји да заузму највећи део Тимочке Крајине изискивао је адекватну реакцију српске стране. Управо на ширем простору Зајечара одиграли су се крупни догађаји где су војници резервисти, старијих година, трећепозивци, одбранили Зајечар, а у другој фази рата пренели операције на територију Бугарске. Опсели су Видин и држали град у опсади до момента склапања примирја. Књига је плод једног старијег истраживања, пре свега у београдском Војном архиву, једним делом у Архиву у Зајечару и тако је настала ова књига која говори о дешавањима током Другог балканског рата. Источна Србија је простор који је током претходна два века продуковао историју и има изузетну важност за историју Србије у 19. и током 20. века“ истакао је Животић.
На промоцији су још говорили и директор Историјског архива „Тимочка Крајина“ у Зајечару Велибор Тодоров и пуковник доцент др Далибор Денда са Универзитета одбране.
Промоцији књиге присуствовали су представници Епархије тимочке, институција културе, као и зајечарски ученици.
Аутор књиге проф. др Александар Животић српски је историчар и универзитетски професор. Редовни је професор на Катедри за историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Подручје његових стручних интересовања везано је за историју југословенске државе, посебно за војну и дипломатску историју и место Југославије у Хладном рату, спољну политику југословенске краљевине, југословенско-албанске односе у ХХ веку, југословенску политику на Блиском истоку, историју несврстаности, односе између социјалистичких земаља, односе између југословенске државе и западних земаља, настанак југословенске државе и улогу војних и политичких елита у југословенском друштву.