Књажевачки уметник Алекса Марковић својим скулптурама одушевљава љубитеље савремене уметности. Скулптуре су углавном рађене од алуминијума, а с обзиром да потиче из уметничке породице, то га је навело да и он крене истим стопама.
Алекса Марковић рођен 1991. године у Kњажевцу. Завршио је основне студије на Факултету примењених уметности у Београду 2016. године на одсеку примењено вајарство, у класи проф. Мирољуба Стаменковића, а мастер студије у класи проф. Вукашина Миловића.
„Волим највише да радим скулптуре од алуминијума, ја их монтирам на камен најчешће. У плану ми је да направим изложбу, а планирам да то буде тематска изложба, на тему животињског света. Углавном сам до сада радио животиње. Углавном сам до сада имао колективне изложбе, нисам имао самосталне и планирам да ово буде прва самостална изложба. Мој брат се бави сликарством, мој отац је аматер сликар, тако да то ме је навело да кренем и ја да се бавим уметношћу. До сада сам израдио око двадесетак скулптура”, истиче Алекса Марковић.
Kао вајар, Алекса је учествовао и излагао на више ликовних колонија и изложби. Његова дела налазе се у колекцији Завичајног музеја у Kњажевцу и Јавне библиотеке у Дољевцу. Освојио је трећу награду Апатинске пиваре „Рециклирајте и ви” 2013, прву награду „Предузетникус” 2016. године, треће место 2019. године на Међународној изложби „Град музеј Железнице Лапово” и прво место 2022. године на истој изложби.
Алексин отац, Душан Марковић, социјални је радник у пензији, али се аматерски бави сликарством и члан је Удружења ликовних уметника „Луна” из Ниша. Он је увек ту да својим саветима подржи синове.
„Бавим се сликарством још из основне школе и члан сам Удружења ликовних уметника ’Луна’ из Ниша двадесетак година. Моји синови су вероватно видели од мене, па су и они кренули. Један је вајар, други сликар. Могу рећи да сам задовољан њиховим радовима, с обзиром да су студије завршили код репрезентативних професора. Јако су талентовани и стварају добра дела, тако да бих свим младим људима који имају талентима препоручио да уче и да раде то што воле, којом год врстом уметности се бавили”, каже Душан Марковић.
Такође, и Алексин брат Војислав бави се уметношћу – сликарством. Војислав Марковић рођен је у Књажевцу 1988. године. Завршио је Уметничку школу „Ђорђе Крстић” у Нишу 2007. године, а завршио је основне и мастер студије 2015. године на Факултету примењених уметности у Београду, у класи професора Николе Божовића, модул примењене уметности, одсек зидно сликарство. Одржао је две самосталне изложбе и учествовао на неколико колективних изложби. Израдио је неколико мурала и мозаика у јавном и приватном простору. Учествовао је и на више ликовних колонија.
„У слободном времену радим, сликам, а бавим се и професорским радом. Најчешће користим технику акрил на платну и уље на платну, а као главни мотив користим фигуралност. Пошто се и брат бави вајарством, ми свакако један другоме дајемо савете што се тиче рада, техника, мотива. Подржавамо се у конструктивној критици. Трудимо се да подстичемо један другог”, поручио је Војислав Марковић.
Алекса и Војислав у једном се слажу, а то је да би млади уметници у Књажевцу требало да што више излажу своја дела, да учествују и на групним изложбама, а и на ликовним колонијама, како би своја уметничка дела презентовали јавности.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Књажевац. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
