Верници који поштују грегоријански календар славе Ускрс.
Католици, протестанти, англиканци, неке православне цркве и бројне мање цркве, прослављају највећи хришћански празник, ускрснуће Исуса Христа.
Католички обичаји везани за Ускрс почињу већ Пепелницом (Чиста среда) када почиње пост, који повезује зимско и пролећно време и траје све до Ускрса.
На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што лепше и богатије украси сто и припреми што више разноврсне хране. Ускршња светковина почиње након јутарње мисе.
У северозападној Хрватској је традиција да се пале ватре, такозване вузменке, коју припремају верници испред цркава. Према неким обичајима на Други дан Ускрса, понедељком, момци поливају девојке, како би биле здраве и лепе, а оне их дарују украшеним јајима и неким другим поклонима.
У Србији за Ускрс се месе посебни хлебови – у источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом – ковржањак. На Ускрс укућани
се туцају јајима. У дане Васкрсења Христовог, припремају се ускршња јаја као симбол његовог васкрсења. Са припремом и шарањем ускршњих јаја везани су разна и веровања и код католичких верника, која сведоче о њиховом значају у религиозном животу сваког народа.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу. Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.
