Познато је да време слава и празника значи богатију трпезу и зато смо проверавали можемо ли да се кроз тај период провучемо без вишка килограма. Специјалиста исхране, кардиолог и тренер објашњавају како тешка храна и алкохол у зимској сезони слава утичу на наш организам.
Почела је сезона слава, а стручњаци упозоравају да би конзумирање тешке хране у већим количинама могло да доведе до здравствених проблема.
„Празници падају у зимским месецима, тада је терморегулација другачија, базални метаболизам се убрзава и генерално тражи нам се више хране, а онда имамо и онај социјални моменат када седимо сви заједно и заборавимо стварно колико смо јели уз разговор, кафу, чашицу разговора, увек иде и по који залогај више”, каже за РТС др Верослава Станковић, специјалиста исхране здравих и болесних људи.
Залогај по залогај и стижемо до килограма више. Њих нарочито треба да се плаше особе које нису физички активне. Они који вежбају, немају много разлога за бригу. Бар тако каже тренер.
„Уколико је неко физички активан и можда у тих неколико дана у току празника набаци неке килограме видљиве на ваги, то можда и нису све масне наслаге. То може да буде и вода која се врло лако после избаци. Уколико је неко физички неактиван пре празника, у току празника и после, а у калоријском је суфициту, то јест, једе више него што троши, онда ти килограми могу само да се гомилају”, објашњава тренер Драгутин Мрдак.
Да се килограми не би гомилали изговор не сме да буде ни то што за време појединих празника не ради теретана. Трчање и брзи ход могу бити добра замена, а ако вам је хладно вежбајте у кући. Боље је и неколико склекова и чучњева, него да се после сезоне славља изгладњујете.
„То је други шок за организам, јер ако сте ви уносили 2.500 калорија, нездравих ствари и сада сте се спустили на 1.000 калорија, што најчешће раде жене, лако се поремете и хормони и чак се и теже губе килограми јер је тело под стресом”, тврди Мрдак.
Оно што додатно стресира тело јесте алкохол. Поред хране он је крив и за вишак килограма.
„Најгори је алкохол јер је права енергетска бомба. Када се конзумира алкохол после тога долази до појачаног лучења инсулина па нам је врло брзо сутрадан повећана глад”, објашњава др Станковић.
Ургентни центар у време празника има највише посла, наводи кардиолог и објашњава зашто.
„Претеран унос хране алармира, односно, повећано оптерећује панкреас, а то је жлезда са унутрашњим лучењем која лучи све хормоне, односно све ензиме који служе за варење свега што поједемо. Дакле, једна жлезда која има своју просечну брзину рада у току дана, ви је једноставно изложите петоструко већој активности, што може изазвати пре свега упалу панкреаса односно те жлезде”, наводи проф. др Предраг Митровић, кардиолог Клиничког центра Србије.
Постоји и гори сценарио, а њему су најчешће изложени хронични болесници.
„Још један систем органа је угрожен, а то је централни нервни систем, односно мозак. Приликом скока притиска често се дешавају шлогови, односно пуцање крвног суда, пре свега у мозгу, тако да имамо и повећан број шлогова, као последице преједања”, истиче проф. др Митровић.
Иако је ова ситуација крајност, а вишак килограм реалност, решење постоји.
Ако не желите да након празника будете овако округли, онда их не посматрајте као изговор да једете превише. Ако већ желите да уживате у храни, нека вам оброци буду мањи и чешћи. Физичку активност не искључујте, а ви који не вежбате, обавезно је укључите.