Ако је неко вама близак под великим стресом или у депресији, предузмите ова четири корака и помозите!
Живимо у брзим временима, када је понекад тешко пронаћи време за искрен разговор, а људи се често труде да сакрију сваку назнаку нечега што сматрају слабошћу. Није нам, зато, лако да правилно проценимо да ли је некоме из наше околине потребна помоћ. А чак и када смо сигурни да јесте, устручавамо се да започнемо разговор, страхујући од тога да ћемо рећи нешто погрешно.
Зато стручњаци саветују методу од четири корака, која помаже да се важни разговори започну и наставе, када је некоме потребна помоћ.
Лако ћете је запамтити, на енглеском говорном подручју зове се „ALAN” (Ask, Listen, Act, Network) — слободно преведено, питај, слушај, уради и подели.
Питај
Поставите једноставно, неутрално питање — како си? Дајте особи времена да се отвори, уколико то жели. У реду је да кажете да сте забринути, у реду је чак и да кажете „не знам тачно како ово да те питам, јер не желим да ме погрешно разумеш”. Питање је обавезни први корак којим помоћ започиње.
Слушај
Заиста одвојите време и пажљиво слушајте особу којој је потребна помоћ. Будите стрпљиви и пустите их да кажу оно што желе да поделе. Акценат је овде заиста само на слушању, немојте одмах нудити помоћ или брзо решење, то јесте у најбољој намери, али се проблеми који нас муче не решавају „за пет минута“. Многим људима важно је да имају некога са киме могу да поделе оно што их тишти, јер можда иначе немају са ким. Пустите их да „проветре“ своје мисли, немојте им упадати у реч, или омаловажавати било шта што кажу.
Уради
Ако сте прва два корака извели како треба, најпре вам честитамо, а онда идемо даље! Неко коме је потребна помоћ мора да постави циљеве који су специфични, мерљиви, достижни, релевантни и временски могући. Kада нас опхрвају црне мисли, у њих некада упадамо све дубље, али некада погрешно мислимо да ћемо их решити као „чаробним штапићем“, и себи постављамо недостижни циљ чије нас одсуство затим додатно фрустрира. Ваше је да особи до које вам је стало помогнете у остваривању тих циљева.
Подели
Kада је некоме тешко, веома често мисли да је сам, и да нема никога ко може да помогне. Kолико дозвољава, свој проблем би требало да подели са „мрежом“ подршке коју ћете заједно изградити. Пријатељи, породица, колеге, било ко, ко искрено и срдачно жели да учествује, биће вам драгоцен савезник на овом путу. Kао што ваша драга особа није сама у својим проблемима, тако ни ви нисте, и не би требало да будете, сами у жељи да помогнете. Друштво других људи и дељење мисли и осећања са њима значајно умањују стрес и спречавају да нас „прогута“.
Извор: mondo.rs
