У Историјском архиву „Тимочка Крајина” у Зајечару отворена је изложба Архива Босне и Херцеговине под насловом „Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива Босне и Херцеговине”, аутора мр Данијеле Мрде – директорке Архива БиХ и коаутора Синише Домазета и Сандре Билетић.
Директорка Архива БиХ мр Данијела Мрда и директор зајечарског Архива Велибор Тодоров потписали су смернице о научној и културној сарадњи између две установе.
Представљен је и Зборник архивских докумената „Сарајевски атентат, повратак документима”. О књизи је говорио професор Драго Мастиловић – директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
Успостављена сарадња између Архива БиХ и зајечарског Архива има своје утемељење у бројним универзалним принципима и задацима архивистичке струке остваривим и путем међународне сарадње. Потписивање смерница о научној и културној сарадњи између два архива укључује и активности по заједничкој реализацији пројеката, размени идеја и искустава у циљу унапређења стручног рада, организацији заједничких програма и активности, рада на издавачкој делатности и њеној промоцији.
„Циљ ове изложбе јесте да се прикаже врхунска архивска грађа коју поседује Архив БиХ, а тиче се почетка Првог светског рата, оног најзначајнијег догађаја за који су многи историчари у прошлости рекли да је био и окидач за почетак Првог светског рата, а то је атентат у Сарајеву. Негде смо схватили да последњих година због различитих интерпретација и историјског ревизионизма постоји једна насушна потреба да се на светлост дана поново донесу документи Архива БиХ, да на њима почива она документарна истина о догађањима, неколико дана пре самог атентата у Сарајеву, дан атентата и све оно што је уследило у Сарајеву након самог атентата. Архивска грађа је врхунска. Ми смо кроз наше документе приказали сам процес суђења, оптужницу, пресуду у оригиналу, али смо обогатили ову изложбу и са два документа из Државног Архива Србије која су нам колеге уступиле, а то су дојаве о припреми атентата које су благовремено стигле у Аустрију а које су изигнорисане. То даје један нови концепт и осврт на Сарајевски атентат и сам догађај који је, како кажу историчари, и био негде окидач за Први светски рат. Данас видимо да неке нове генерације уче о младобосанцима као терористичкој организацији. Зато смо ми имали потребу да на светлост дана донесемо ову једну борбу за људска права и слободе. Ово је и прилика да започнемо и сарадњу са Архивом и колегама у Зајечару”, поручила је мр Данијела Мрда.
Присутнима се обратио и проф. др Драго Мастиловић – директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву. Мастиловић је говорио о књизи др Мирослава Перишића – директора Државног Архива Србије.
„Књига је др Мирослава Перишића, директора Државног Архива Србије и она је по мени нешто најдрагоценије што се појавило у историографији у научном смислу после оних чувених књига Владимира Дедијера ’Сарајево 1914. године’. Ова књига нам на један начин који захтева историјска методологија доноси неке нове документе који могу после дужег времена бацити неко ново светло на Сарајевски атентат, пре свега када говоримо о одговорности за овај атентат, јер се појављује један документ који је раније био непознат стручној јавности. Он је био оштећен да би се уклонили неки делови из њега и занимљиво је зашто је то рађено. Он је делом уништен како не би били изнети неки делови из њега. Овај документ баца потпуно ново светло на Сарајевски атентат”, рекао је проф. др Драго Мастиловић.
Директор Историјског архива „Тимочка Крајина” у Зајечару Велибор Тодоров истакао је овом приликом да ће изложба зајечарског Архива о учешћу Тимочке дивизије у ослобођењу Сарајева бити представљена у Архиву БиХ.
„Спремамо изложбу о учешћу Тимочке дивизије у ослобођењу Сарајева, које се десило новембра 1918. године. Ми ћемо до новембра ове године спремити ту изложбу па ћемо са њом гостовати у Архиву БиХ и то је изузетна част за један регионални архив. Успоставили смо сарадњу и између служби и размењена су искуства. Та пракса је врло битна како би се сама делатност још више обогатила и оплеменила. У плану нам је и једно студијско путовање у априлу које ће подразумевати и посету Сарајеву. Овакви споразуми су један замајац за многа дешавања између архива и то може да допринесе бољем квалитету рада и једног и другог архива”, нагласио је Тодоров.
Након озваничења сарадње са Државним архивом Србије, Архив Босне и Херцеговине као врховна архивска институција у Босни и Херцеговини, своју сарадњу са архивским установама у Републици Србији продубљује ка регионалном нивоу. Са друге стране, након потписивања Споразума о сарадњи са Архивом Републике Српске, државном агенцијом у Архиви Софије, Архивом Војводине, Филозофским факултетом у Нишу, Историјски архив „Тимочка Крајина” Зајечар проширује мрежу међународне сарадње са установама културе.
Изложба „Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива Босне и Херцеговине” је приказана по њеном настајању у Источном Сарајеву, потом у Бајиној Башти, Врању, сада у Зајечару, а у априлу ће бити приређена и у Нишу.
