Инспектори Пореске управе током прошле године привремено су затворили 41% објеката које су контролисали, због тзв. неевидентирања промета преко фискалних каса.
Готово половину од 1.495 радњи којима је забрањен рад услед неиздавања фискалних рачуна чинили су угоститељски објекти, а око трећине трговине, показује извештај о раду Сектора за контролу ПУ.
Да је избегавање „куцања“ рачуна веома заступљен облик сиве економије указује висок проценат затворених објеката и у 2020. – 35% од укупног броја контролисаних. Нови систем фискализације који ће бити у пуној примени од 1. маја ове године могао би значајно да промени ову статистику јер ће пореским инспекторима бити неупоредиво лакше да откривају неправилности, наводи се у саопштењу.
„Анализа НАЛЕД-а показала је да ће поред постојећих 120.000 обвезника, фискалну касу морати да набави још најмање 60.000 привредника због проширења обухвата фискализације. То ће представљати додатни изазов за Пореску управу и њене капацитете. Током прошле године на располагању је било 1.236 инспектора од систематизованих 2.000 места, а свега 660 за теренске контроле. Дигитална фискализација ће им помоћи да буду ефикаснији, а верујемо да ће се неиздавање рачуна смањити када несавесни угоститељи и трговци увиде да је теже избећи евидентирање промета”, каже председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а Иван Милетић.
Нове фискалне „касе“ (функцију касе може да има и мобилни телефон, таблет или рачунар) у реалном времену односно у тренутку издавања рачуна слаће податке серверу Пореске управе. То ће омогућити прикупљање много веће количине информација него што пружа постојећи, технолошки застарели систем, који податке шаље на 14 дана. Већи обим и бољи квалитет информација омогућиће да се анализом ризика ефикасније усмеравају контроле ка најризичнијим радњама, уместо посета „од врата до врата“.
У Хрватској је сличан модел фискализације уведен 2013. и према подацима Порезне управе те земље, у првој години примене новог система, у 35.000 спроведених надзора успели су да утврде неправилности код 17% привредника. До 2019. број контрола су смањили три пута, али су неиздавање рачуна откривали у чак 64% објеката, добрим одабиром радњи које ће надзирати.
Порезна управа Хрватске спроводи контроле тако што одређеном сектору (нпр. пекаре, трговци, таксисти…) најави да ће током недељу дана контролисати како издају рачуне. Иако коригују своје понашање током тих дана, права контрола заправо се одиграла неколико недеља раније када исти ти привредници нису знали да су под надзором. Упоређивањем података, инспектори лако откривају разлике у поштовању обавеза. Такође, издавање рачуна контролишу и директним надзором у просторијама обвезника, али и путем мобилних уређаја, провером издатих рачуна у реалном времену.
„Највеће користи од новог система фискализације имаће пре свега одговорна привреда јер се ефикаснијом контролом сузбија нелојална конкуренција која неиздавањем рачуна стиче нефер предност и смањује промет. Такође, велики бенефит имаће и потрошачи јер ће уз помоћ јединственог кода одмах након куповине моћи да на сајту Пореске управе провере да ли им је издат исправан фискални рачун и заштите своја права. Пријављивање кршења прописа је најбољи пут за откривање и санкционисање сиве економије, а наше последње истраживање показало је да је тек 18% грађана спремно да пријави објекат у којем не добију фискални рачун и то желимо да променимо”, истиче Милетић.
Увођењем еФискализације, Министарство финансија спровело је једну од кључних препорука Националног програма за сузбијање сиве економије. Трошкови преласка на нови систем олакшани су захваљујући субвенцији у износу од 100 евра по пријављеном објекту и 100 евра по свакој каси.
