Српска православна црква и њени верници 7. јануара прослављају Божић по јулијанском календару, који је најрадоснији хришћански празник.
Божић представља дан мира, љубави и светлости. Празник се слави са породицом и пријатељима, а на овај дан поздравља се речима: „Мир Божији, Христос се роди”, а одговара се „Ваистину се роди”.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара славе и руска и грузијска црква, јерусалимска православна патријаршија и Света Гора. Верници Божић славе три дана.
Овај најрадоснији празник обележава се најлепшим верским обичајима.
На овај дан обичај је да у госте прво долази једна посебна особа која се назива положајник. Према веровању, то је особа која вам прва улази у кућу, а верује се да ће вам она доносити срећу целе године. Она приноси дарове бадњаку, а њу домаћини дарују поклонима. Положајник прилази ватри и гранчицом са бадњака је џара говорећи „Колико варница толико парица, колико варница толико среће и весеља” и даље набрајајући све оно што мисли да би ваљало да се у домаћиновој кући умножи.
Рано ујутру на Божић прави се традиционални хлеб – чесница, у коју се ставља парица за срећу и новац, дрен или део бадњака за здравље, а некада су се стављали и кукуруз, пшеница и жито. Обичај је да се чесница дели свим укућанима, а свако треба да поједе парче. Према веровању, онај који пронађе парицу, имаће посебно среће, здравља и новца током целе године. Парица из чеснице ставља се на икону и чува све до следећег Божића.
Главни део трпезе за Божић је печеница. Према традицији, печеница је најчешће младо прасе, док у неким крајевима то може бити и младо јагње и назива се веселица. Печеница се уноси на Бадње вече у кућу и наслања се на источни зид где остаје до Божића када се служи на Божићну трпезу. По веровању, на празничној трпези се не сме наћи перната живина, јер она симболише назадовање и растурање куће зато што кљуца и баца земљу иза себе. Ручак почиње тако што домаћин исече срце печенице и сваком додели по парче да поједе без хлеба, а онда се ломи божићни хлеб – чесница.
