Хришћански верници који празнују Божић по Грегоријанском календару oбележавају данас Бадњи дан и Бадње вече.
Обичаји се разликују од народа до народа, али свуда се на Бадњи дан уређује кућа за Божић и кити се божићно дрво.
Обичај је да се пеку и колачи.
У Босни и Херцеговини у куће комшија и родбине доноси се по једна грана на поклон и то се зове бадњак.
Углавном се пости и не једе месо, иако Католичка црква пост не сматра обвезним. У Далмацији се припрема најчешће бакалар.
Понегде се на Бадњи дан пече прасе, а у неким деловима Хрватске гуска или кокошка. Прасе или гуска једу се у поноћ, након што се дође с мисе (полноћке).
Бадњак такође представља пањ или кладу која се традиционално палила на огњишту уочи Божића.
Римокатоличка, протестантска и англиканска црква, као и неке православне цркве које су прихватиле грегоријански календар прославиће Божић 25. децембра.
По грегоријанском календару обележавање рођења Исуса Христа прихватиле су и неке православне цркве, тако да ће 25. децембра Божић обележити и Васељенска патријаршија у Истанбулу, патријаршије у Александрији (Грчка) и Антиохији (турска граница са Сиријом), православне цркве Пољске, Румуније, Кипра, Грчке, Турске, Православна црква у Америци, где је неким парохијама дозвољено и коришћење јулијанског календара, као и Бугарска православна црква која је грегоријански календар прихватила 1963. године.
Код римокатолика божићно славље траје неколико дана, све до празника Света три краља 6. јануара.
