Европски парламент је након 5 година предлога, нацрта, расправа, дебата и свађа напокон усвојио фамозну „Директиву о ауторским правима на јединственом дигиталном тржишту”, чија је основна намена заштита власника ауторских права на интернету. Мада се овај закон често називао „порезом на линкове”, који ће ограничити слободу изражавања и дељења садржаја „обичним” медијима, корисницима и креаторима садржаја, то неће бити тако, јер ће највећи учинак имати на велике играче попут Google-а, Facebook-а и Youtube-а, због којих је заправо и измишљен, јер они живе на дељењу великих количина садржаја и зарађују на туђем зноју.
Другим речима, Директива неће забранити преношење скраћених чланака, под условом да се ради о заиста кратким „исечцима”, а из ње су изузети гифови и мемови, који ће се и даље моћи слободно објављивати и делити.
Директивом се жели осигурати да ти велики сервиси почну да деле приходе са уметницима, новинарима и носиоцима ауторских права уметника, укључујући музичаре, извођаче, сценаристе, као и издаваче вести те им омогућити да испреговарају боље нагодбе када се њихова дела користе на интернет платформама. Интернет платформе бити ће директно одговорне за садржај који се преноси на њиховим страницама, а издавачима вести аутоматски ће се дати право да преговарају у име својих новинара у погледу вести које објављују сервиси за прикупљање вести.
У тексту се такође наводи да ће пренос радова на online енциклопедије на некомерцијалан начин, као што је Wikipedia или софтверске платформе отвореног кода, као што је GitHub, аутоматски бити изузете из подручја примене ове директиве. Такође наводе да ће се на start-up платформе примењивати блаже одредбе него на велике, етаблиране платформе. Ако државе чланице прихвате усвојени текст у Парламенту, он ће на снагу ступити након објаве у Службеном листу, а државе чланице имају две године да почну да спроводе директиву.
У саопштењу Европског парламента наводи се да интернет компаније тренутно имају мало подстицаја за потписивање поштених уговора о лиценцирању са носиоцима права, јер се не сматрају одговорнима за садржај који њихови корисници преносе. Они су само дужни да уклоне садржаје који крше ауторска права, када носилац права то затражи. Међутим, то је незгодно за носиоце права и не гарантује им праведне приходе. Подизањем одговорности интернет компанија повећаће се шансе носиоца права (посебно музичара, извођача и сценариста, као и издавача вести и новинара) да осигурају праведне уговоре о лиценцирању, чиме ће добити праведнију накнаду за коришћење њихових дела која се дигитално користе.
Сад требамо само да причекамо да видимо како ће се све те одредбе и уредбе примењивати у конкретним случајевима и хоће ли нови закон резултирати тиме да YouTube, Google и Facebook својим „роботима” почну драстично да филтрирају садржаје у којима пронађу елементе заштићених ауторских права како не би морали да деле новац са ауторима, што би се могло одразити на смањење садржаја и дакако пад квалитета. ЕУ парламент тврди да то неће бити тако, али мораћемо мало причекати одговор великих играча.
Извор: itvesti.info
