Сваке године у периоду од 16. до 22. септембра одржава се манифестација „Европска недеља мобилности” чије је оснивач и покровитељ Европска комисија. Тема кампање за 2021. годину је одржива мобилност за здравији живот са слоганом „Крећимо се одрживо, останимо здрави”.
О томе шта је одржива мобилност, али и како унапредити бициклистички саобраћај у Тимочкој Крајини, разговарали смо са Игором Велићем, мастер инжењером саобраћаја.
„Сваког септембра, већ двадесет година, говоримо о одрживој мобилности и значају зелене хијерархије у саобраћају: пешачењу, вожњи бицикла, немоторизованим видовима саобраћаја, као и употреби јавног превоза. Један од проблема је што на нивоу Републике Србије не постоји јединствени руководећи документ, који се, у смислу саобраћајне политике, свеобухватно бави принципима бициклистичког саобраћаја и свим његовим аспектима, који поставља основне претпоставке, даје смернице за његов развој или поставља конкретне циљеве”, каже Велић.
У протеклих пет година, у Бору, Зајечару, Неготину и Кладову погинуло је петоро бициклиста, док је 156 теже или лакше повређено, подаци су Агенције за безбедност саобраћаја.
„Проблем у Тимочкој Крајини јесте бициклистичка инфраструктура. Бициклисти највише страдају због недостатка те инфраструктуре. Бор нема бициклистичку инфраструктуру, Зајечар има нешто више од два километра стазе”, рекао је Велић.
У периоду од 2010. до 2020. године, бициклистички саобраћај доживео је експанзију у свету и у Србији. Број бициклиста порастао је у Србији за неколико десетина хиљада и, према званичним проценама, само у Новом Саду забележено је 20.000 нових бициклиста од 2010. до 2018. године.
„Један од кључних проблема безбедности бициклиста у Србији је саобраћајна инфраструктура која није прилагођена овој категорији учесника (не постоје бициклистичке стазе/траке за бициклисте, уређена паркиралиште и тако даље). Самим тим бициклисти су често принуђени да се крећу коловозом где их возачи моторних возила третирају као неку врсту страног тела или ометача саобраћаја, а не као саставни део саобраћајног система. На жалост, рад на промоцији бициклистичког саобраћаја и побољшању услова у Србији је симболичан у односу на друге државе. Примера ради иако се ради о главној инфраструктури за бициклисте, тек неколико градова у Србији има више од 10 километара стаза намењених свакодневном бициклистичком саобраћају”, додаје Велић.
Према подацима из 2017. године, у граду Нишу постоје изграђене бициклистичке стазе у дужини мањој од 10 километара, у Новом Саду преко 100 километара, у Суботици око 15 километара, у Београду око 100 километара.
„Једино су удружења грађана највише дала допринос унапређењу бицикилитичког саобраћаја. Похваљујем удружења ’Новосадска бициклистичка иницијатива’ и ’Улица за бициклисте’ из Београда, пре свега Марка Трифковића и Зорана Буквића који су написали кратак приручник ’Како унапредити бициклистички саобраћај у Србији?’”, истиче Велић.
Приручник се може наћи и на интернету, а намењен је свим саобраћајним инжењерима и грађевинским инжењерима, као и доносиоцима одлука при локалним самоуправама.
Цео интервју са мастер инжењером саобраћаја Игором Велићем погледајте у видео прилогу:
