Други април се још од 2007. године обележава као Светски дан аутизма. Том приликом посебна пажња се посвећује особама са овим стањем, уз нагласак стручњака да они могу и те како бити равноправни чланови овог друштва, уколико им се обезбеде одговарајући услови и неопходна подршка.
Премда Србија и даље нема регистар деце и особа са аутизмом, преваленција у другим земљама показује континуиран пораст деце код које је овај поремећај дијагностикован.
„Почетак испољавања првих симптома код деце са аутизмом није универзалан. У зависности од тога да ли је реч о примарном или секундарном аутизму, разликује се време испољавања сметњи, а неретко и његова тежина. За разлику од примарног аутизма, код ког дете од самог почетка нема уредне фазе развоја, секундарни аутизам почиње регресијом у понашању након периода уредног развоја”, наводи Јована Јањић, дипломирани дефектолог-логопед и активни члан платформе за здравствене консултације „ДокТок”, на којој свакодневно родитељима аутистичне деце или особама са аутизмом пружа разговор и подршку.
Оно на шта је потребно обатити пажњу и представља прве знаке аутизма јесу измењена понашања пре очекиваног проговарања, као што су слабо и селективно одазивање на име, краткотрајан контакт погледом или његов изостанак, изостанак социјалног осмеха и интересовања за друге, појава сензорних сметњи у виду претеране или смањене осетљивости на одређене сензорне стимулусе (светло, звук, додир, мирис, укус), измењен ритам спавања и храњења дужи временски период, хиперактивност и моторичка хиперсензитивност, необична интересовања и оскудна игра… Ови симптоми захтевају процену и праћење мултидисциплинарног тима стручњака, који поред логопеда и дефектолога, укључује психологе, психијатре и неурологе услед придружених неуролошких сметњи код неке деце.
Да особе са аутизмом могу једнако да функционишу и да има позитивних примера живота са овим стањем, пример је мама једног аутистичног дечака Јелена Шебез Инић која својим примером оснажује не само родитеље који се суочавају са аутизмом, него и све нас како да га прихватимо без скепсе и страха.
„Аутистична деца нису у бити другачија, она једнако осете, воле, уче и играју се и то је оно што треба да учимо своју децу – да је бити другачији сасвим у реду. Особа са аутизмом, као и свака друга особа, има једнака права на образовање, здравствену заштиту, подршку и достојанствен живот, зато морамо сви заједно да се удружимо да за оне са аутизмом учинимо свет бољим местом за живот”, говори Јелена. Јелена на свом Инстаграм профилу @dnevnikjedneautisticne.mame отвара врата свог дома, не само данас, и свакодневно дели своје искуство живота са аутизмом и едукује заједницу.
Управо у циљу оснаживања инклузије аутистичних особа, на „ДокТок” платформи за бесплатне здравствене консултације свакодневно су присутни стручњаци – дефектолози, логопеди, дечији психијатри, педијатри, али и психотерапеути и психолози који су на располагању за сваку врсту бесплатне подршке и консултације родитељима деце са аутизмом, особама са аутизмом, али и родитељима деце са типичним развојем, као и свима нама. Посетите „ДокТок” и закажите термин своје консултације код жељеног стручњака.
