Према званичној статистици UNICEF-а из 2019. године проценат искључиво дојене деце у Србији је 25%, што је напредак у односу на поражавајућих 13% из 2014. године. Међутим и даље се велика већина беба у првих 6 месеци живота храни адаптираним млечним формулама („вештачким млеком“).
Родитељима треба објаснити да је и адаптирано млеко заправо кравље млеко које је индустријски прерађено тако да по саставу буде што сличније мајчином и уз све додате витамине, пробиотике, омега масне киселине и даље остаје лошије по имунолошком саставу, сварљивости и укусу.
Тачно је да ће се дете успешно развијати и на адаптираној формули. Велики проценат садашњих младих мајки је управо тако и храњен у одојачком узрасту, међутим сва нова медицинска истраживања указују да је дојење превенција читавог низа „модерних“ болести – дијабетес, алергије, гојазност, реуматолошке, малигне, хроничне цревне болести… Та чињеница би требало да буде мотив мајкама да свом новорођенчету као први поклон дају управо своје млеко.
Са друге стране, жене које не доје не треба осуђивати, оне нису ни лошије мајке нити мање воле своју децу. У највећем броју случајева су заиста осетиле да немају довољно млека, а узрок томе је тема за себе и треба га тражити у недовољној стручној помоћи дојиљи у првих два месеца по порођају и едукацији на тему дојења. Кључни период за успостављање успешног дојења нису прва два дана у породилишту, већ прва два месеца по порођају, када се учесталим и правилним подојима обезбеђује континуитет у производњи млека.
Принцип је једноставан – што чешће беба буде сисала, дојка ће више млека производити. Прва два до три месеца је управо период када мајке одустају од дојења, због препуњених дојки, болних подоја, рагада, маститиса, али и исцрпљености. Уколико уз то добију информацију да је беба слабије напредовала (што у највећем броју случајева буде због неправилног хвата бебе за дојку, а не због недостатка млека), врло брзо као терапију добијају дохрану адаптираним млеком. Неке мајке се за адаптирано млеко одлучују на притисак околине под претпоставком да је квалитетније од мајчиног, јер су им рекли „да им је слабо млеко“, да имају „мале груди“, „равне брадавице“ или да не смеју дојити ако имају повишену температуру или маститис. Зато се свим трудницама саветује да се о дојењу едукују пре порођаја, од стручног кадра, који не мора увек бити лекар или медицинска сестра, али мора имати проверено знање на тему дојења.
Бројне су онлајн школе за труднице које се баве овом темом, национални програми за подршку дојењу и удружења за промоцију дојења. У нашој земљи више од деценије постоји бесплатно саветовалиште за дојење Удружења „Родитељ”, где мајке могу добити савет и помоћ како вршњачких, тако и лиценцираних саветница за дојење, које су положиле озбиљан међународни испит из лактације (IBCLC).
Савет свим мајкама је да доје првих 12 месеци. Након тог времена, уколико сте одлучили да престанете са дојењем, урадите то постепено и дајте детету времена да се прилагоди. На свака три-четири дана укините по један подој и замените га другом храном, да бисте дали времена дојкама да саме смање продукцију млека. Дете ће вероватно негодовати јер за децу дојење није само храна, већ и тренутак нежности са својом мајком. Уколико је дете узнемирено и плаче због мајчиног одбијања, немојте му у том тренутку подој ускратити, већ успорите одвикавање, али настојте да му скренете пажњу на неку другу активност и не чекајте да огладни. У периоду одвикавања проводите више времена заједно, мазите га и играјте се, да схвати да је мајка уз њега и без дојења. Уживајте у мајчинству.
Уколико и сами желите мишљење или консултацију стручњака на ову и сличне теме, лекари различитих специјалности свакодневно су вам доступни на ДокТок платформи за бесплатне здравствене консултације.
Пише: др Наташа Јовановић, специјалиста педијатар
