Дијабетес је један од највећих проблема данашњице, свака 11. особа има дијабетес, док према подацима светске здравствене организације, у свету има 425 милиона оболелих, од чега је чак милион деце и адолесцената са типом I. У нашој земљи оболелих има око 860.000, док је проценат недијагностикованих 35%, због чега је шећерна болест пети водећи узрок смрти у Србији. Рана дијагноза и редовне контроле могу да држе ову болест под контролом. Ипак, услед пандемије вируса COVID-19, тек 20% оболелих долази на редовне заказане прегледе и стога се телемедицина намеће као једно од решења у даљој нези пацијента, а може укључивати дијагнозу, праћење стања или чак лечење пацијента.
Дијабетес као хронична, доживотна и прогресивна болест по току има дефицит имуноглобулина и већи ризик за развој и лечење инфекција било којим агенсом, па тако и вирусом COVID-19. Свака инфекција редукује већ смањени имунитет пацијента дијабетичара, а ковид пандемија због страха од глобалне пандемије, за сопствени живот, ослабљеног кретања и учествовања у социјалној култури, повећаног уноса хране, као и ређа контрола параметара болести и немогућности доласка код надлежног лекара по савет за корекцију терапије и савет. Стога је примена телемедицине у ендокринологији и дијабетологији у напредовању, посебно у развоју свести лекара и пацијената за потребом ове напредне технологије комуникације за добробит пацијента, како у заштити и лекара и пацијента од инфекције, тако и за добијање адекватних информација, односно препорука превенције и лечења дијабетичара.
Др Љиљана Миловановић, специјалиста ендокринолог, која је и активни корисник овог типа медицине, сматра да су могућности велике: почев од момента дијагностиковања болести преко доступних тестова за дијагностику болести, па до потврде дијагнозе на основу виђених налаза, контроле болести пружањем терапије, превенције компликација и препоруке за даље лечење.
„Стање оболелог преко тражених познатих параметра добре контроле болести се прати, коригује се или мења терапија, едукује се пацијент о самоконтроли и подешавању дозе лекова или инсулинске терапије према мереним вредностима тражених анализа, посебно и најчешће гликемијама”, рекла је др Миловановић.
Комуникација је једноставна, захвална и тражи се само од пацијента да има неки валидан налаз код себе, већ припремљен, а ако нема, добија упутство шта треба да припреми за следећи сусрет.
„То је одличан модел лечења дисциплинованих пацијената, провера њихове самоконтроле и упућивање новооболелих о статусу болести, контролама и превенцији акутних погоршања. Зато је моја порука пацијентима свих старосних група овим путем: јавите се и олакшајте себи живот са дијабетесом”, додаје др Миловановић, са којом се можете консултовати на платформи за бесплатне здравствене консултације „ДокТок”.
Поводом светског дана борбе против дијабетеса, „ДокТок” у сарадњи са лекарима специјалистама за дијабетес организује live (лајв) укључење на свом Instagram профилу.
Овим путем позивају се сви да на „ДокТок” друштвеним мрежама (Instagram, Facebook) шаљу своја питања, на које ће у суботу, 14. новембра у 13:00 сати одговарати др Драгана Милосављевић, специјалиста интерне медицине.
