Доделом награда лауреатима и извођењем премијере представе зајечарског театра „Покондирена тиква”, спуштена је завеса на 30. Фестивал „Дани Зорана Радмиловића”.
„И ове године имали смо прилику да у ових осам дана уживамо у правом ватромету сјајних глумачких остварења и одличних представа, честитке организатору Народном позоришту Тимочке Крајине ’Зоран Радмиловић’, директору Владимиру Ђуричићу и његовом малом, али одабраном тиму и свима онима који су допринели да овај фестивал поприми атрибуте једног од најбољих у овом тренутку, већ и дужи низ година на овим просторима”, истакао је др Мирослав Радоњић, а затим саопштио образложење жирија:
„Жири 30. Фестивала ’Дани Зорана Радмиловића’ у саставу: др Мирослав Радоњић – председник, др Душко Љуштина – члан и Милан Цаци Михаиловић – члан, једногласно је донео одлуку да Награду за најбоље глумачко остварење на Фестивалу додели Наташи Нинковић за улогу Нере у представи ’Тре сореле’, по тексту Стевана Копривице, у режији Милана Караџића и продукцији ’Звездара’ театра из Београда. Наташа Нинковић глумачки је суверено, сценски ефектно, духовитом стилизацијом и специфичном експресивношћу маестрално обликовала лик Нере.”
Наташа Нинковић се путем видео поруке извинила организаторима Фестивала и публици што вечерас није лично примила награду:
„Хвала свим члановима жирија што сте ми вечерас указали ову част. Ја мислим да сваки глумац сања односно тежи свим својим улогама да буде препознат и да у рукама држи награду која носи име овог великана, ове легенде који одолева времену и у овом вашару свега и свачега постаје још већи и видљивији. Хвала Милану Караџићу, редитељу који ми је дао довољно простора да направим Неру, хвала ’Звездари’ театру што нас је окупио и хвала дивним колегама из представе ’Тре сореле’ без којих ничега од овог не би било. Још једном хвала, јако сам срећна и извините што нисам у могућности да дођем”, рекла је у обраћању преко видео поруке Наташа Нинковић.
Жири у истом саставу, др Мирослав Радоњић – председник, др Душко Љуштина – члан и Милан Цаци Михаиловић – члан, донео је једногласну одлуку да Награду за визуелни идентитет „Крстомир Миловановић” додели представи „Госпођица Јулија”, копродукцији Градског казалишта „Јоза Ивакић” Винковци и Хрватског народног казалишта Осијек.
Сценографкиња и костимографкиња Саша Дошен својим је решењима и маштовитим креативним радом створила особену атмосферу представе и подарила јој упечатљиву визуелност.
Награду публике, просечном оценом 9,82 освојила је представа „Ко је убио Џенис Џоплин?” Српског народног позоришта из Новог Сада коју је по тексту Тијане Грумић режирала Соња Петровић.
Табела са оценама публике изгледа овако:
9,82 – „Ко је убио Џенис Џоплин?”, текст Тијана Грумић, режија: Соња Петровић, продукција Српско Народно позориште, Нови Сад;
9,68 – „Три сореле”, текст: Стеван Копривица, режија: Милан Караџић, продукција: „Звездара театар”, Београд;
9,29 – „Покондирена тиква”, текст: Јован Стерија Поповић, режија: Оливера Викторовић Ђурашковић, продукција: Народно позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар;
9,21 – „Ана Карењина”, текст: Лав Николајевич Толстој, режија: Ирфан Менсур, продукција: Народно позориште Ниш;
8,94 – „Ова ће бити иста”, текст: Сташа Бајац, режија: Иван Вуковић, продукција: „Атеље 212”, Београд;
8,62 – „Југославија, моја отаџбина”, текст: Горан Војновић, режија: Марко Мисирача, копродукција Позоришта Приједор и Гледалишча Копер / Teatro Capodistria;
8,59 – „Госпођица Јулија”, текст: Аугуст Стриндберг, режија: Аида Буквић, копродукција Градског казалишта „Јоза Ивакић”, Винковци и Хрватског народног казалишта, Осијек;
7,50 – „Емилија Галоти”, текст: Готхолд Ефраим Лесинг, режија: Тара Манић, продукција: Народно позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар;
Новоустановљени новинарски жири за доделу награде најбољем младом глумцу у саставу: Татјана Њежић – председник, Оливера Милошевић – члан и Борка Голубовић Требјешанин – члан, донео је одлуку да лауреат буде Соња Исаиловић за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?” Српског народног позоришта из Новог Сада. У образложењу жирија се каже:
„Без сумње снажно, упечатљиво, глумачки пунокрвно остварење донеле су Бојана Милановић и Соња Исаиловић као драмски ликови – позоришно отелотворење прослављене музичке иконе у представи ’Ко је убио Џенис Џоплин?’ Српског народног позоришта Нови Сад (текст Тијана Грумић, режија Соња Петровић).
Но, Соња Исаиловић је малко млађа те јој припада награда за младог глумца на јубиларним 30. ’Данима Зорана Радмиловића’.
Ако би требало њено глумачко постигнуће сажети у неколико речи, то би између осталог могло бити да је својом пунокрвном креацијом отворила и питање – да ли је данас слобода заправо постала (само) друга реч за ситуацију у којој немамо шта да изгубимо…
Као што је Џенис стасавала у свом и оне у свом, тј. нашем контексту ријалити етике и естетике, силиконских фолк дива, корпоративно-конкурсно-пројектне културе којима када се придодају еснафске кухиње чини се да камен на камену остати неће у тим кастрирајућим околностима које нису пале с неба, већ су ту, и даље расту у нашим пристајањем.
Даром, пуноћом, харизмом отелотворујући Џенис Џоплин као позоришни лик донела је Соња Исаиловић и искрени, снажан бунт. Учинила га и делом нашег живота. Управо потпуном посвећеношћу целим својим бићем даривала нам, кроз ову своју улогу, харизматични елан витал.”
О томе зашто лауреати нису дошли да приме наградум директор Фестивала Владимира Ђуричић је рекао:
„Ако бих вам рекао да нам је директор Српског народног позоришта из Новог Сада упутио молбу да му не задржавамо глумицу јер вечерас имају пробу, за пар дана премијеру и немају довољно времена, шта смо могли да урадимо. Глумица би остала, за њу је част била да прими награду. Наши пријатељи из Осијека и Винковаца се управо враћају са фестивала ’Маровићеви дани’, па не могу да стигну никако. А са Наташом Нинковић смо захваљујући Драгиши Ћургузу из ’Звездара’ театра учинили све да договор успе и да она дође. Она је пристала, договор је био ако не може чак да стигне на почетак представе да стигне на крај. Међутим она снима данас, како ми је објашњено у специфичном објекту где може само данас да се снима и није могла да дође, али нам се зато обратила једном лепом видео поруком коју сте имали прилике да видите.”
Подсетимо, победник „Фестивала малих позоришних форми” по избору стручног жирија је монодрама „Нина”, ауторски пројекат Николине Вујевић из Новог Сада, а специјалну награду жири јер доделио представи „Земља вукова”, ауторском пројекту Тонке Мршић,у продукцији Казалишта УЛИСИС из Загреба и Академије примијењених умјетности из Ријеке. Ни Николина нити Тонка нису могле доћи да приме награду.
Најбоља представа по избору публике на „Фестивалу малих позоришних форми” је „Последња шанса” са просечном оценом 9,68.
Просечне оцене представа на основу гласова публике:
9,68 – „Последња шанса”, „Фави”, Београд ,текст: Мирјана Бобић Мојсиловић, игра: Сузана Петричевић;
9,42 – „Живојин Мишић”, Позориште „Славија”, Београд,текст: др Мића Живојиновић, режија: Велимир Митровић, игра: Бошко Пулетић;
8,80 – „Земља вукова”, Казалиште „Улyссес”, Загреб и Академија примијењених умјетности, Ријека,текст: Тонка Мршић, режија: Гала Николић, игра: Тонка Мршић
8,40 – „Нина”, текст, режија и игра: Николина Вујевић;
7,63 – „Чај са Кублај-каном”, „Упалимо рефлекторе”, Нови Сад , текст: Саша Радоњић, режија и игра: Југослав Крајнов;
Сузана Петричевић, глумица у монодрами „Последња шанса” осветлала је образ лауреатима дошавши вечерас да прими награду и том приликом је истакла:
„Велика, велика част и задовољство је бити вечерас ту пред вама овако пуних руку народе мој, што би рекао Зоран Радмиловић. У Зајечару нема половног народа, а нарочито нема половне публике тако да вам се захваљујем на највреднијој награди коју један глумац може да добије, награди публике. Да сам добила неку новчану награду можда не бих дошла, али пошто сам ја добила 96, онолико не знам процената мени је то, заиста верујте ми, вредније него да су то све хиљаде неких било које валуте на овом свету. Хвала вам лепо. Честитам организаторима овог сјајног фестивала који у овом страшном тренутку пандемије заиста враћа достојанство професији. Хвала вам, све најбоље и да трајете.”
Председник Уметничког савета Фестивала Жељко Хубач је на затварању 30. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” рекао:
„Морам да кажем је екипа позоришта, уз евидентну и чврсту подршку града Зајечара и што је најважније, вас публике која је сваке вечери, упркос свему пунила ову салу, успела да превазиђе и ову кризу. Оно што је најважније, за ове последње две године, чини ми се да смо успели да померимо фестивал, пре свега да одржимо његов међународни карактер, што није била његова карактеристика пре неких десетак година. Успели смо да одржимо и ’Фестивал малих позоришних форми’, као саставни део фестивала. Такође је битно и што су пријатељи из региона долазили, долазиће и даље. Зајечарски фестивал ће бити везан за многе друге битне фестивале у региону, тако да ће неком врстом отварања ових наших живота и овај фестивал се отворити и још дубље заћи у регион и вама, зајечарској публици, донети оно што је, по мишљењу уметничког савета, најбоље што у овом тренутку можете видети у региону. Јако ми је драго што са овим оптимизмом, који је утемељен у реалним чињеницама, могу да затворим овогодишњи фестивал.”
У част награђених одиграна је премијера представе „Покондирена тиква” Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, по тексту Јована Стерије Поповића, у адаптацији и режији Оливере Викторовић Ђурашковић. Публика је одлично прихватила представу и наградила глумце громогласним аплаузом.
Сценографија: Мирко Стокић
Избор музике: Оливера Викторовић Ђурашковић
Костим: Горица Илић и Мирјана Станојевић
Лектор: Наташа Илић
Играју:
Фема: Наташа Петровић
Сара: Оливера Викторовић Ђурашковић
Евица: Ивана Бартуњек
Светозар Ружичић, филозоф: Милош Танасковић
Јован: Бранислав Мијатовић
Митар: Предраг Грбић
Васа: Габријел Бећаревић
Анчица: Александра Манасијевић
Светло: Драган Марковић
Тон: Душан Пурешић и Стеван Ђорђевић
Шминка: Давид Ђурашковић
Суфлер: Марија Ристић
Декоратер: Никола Ранђеловић,
Реквизита: Жељко Шоршокановић и Бора Богдановић
Организатор: Мирослав Каменковић
Столарски радови: Миодраг Марковић
Председник жирија др Мирослав Радоњић је рекао како је жири одлучио да додели два „брка“ у овој представи, Наташи Петровић и Милошу Танасковићу, али да због пропозиција то није могао јер не може један глумац на истом фестивалу добити два „брка“, а Танасковић је „Зоранов брк” већ добио за улогу у представи „Емилија Галоти”. Зато је додељен само један „Зоранов брк” Наташи Петровић за улогу Феме.
На округлом столу после представе др Мирослав Мики Радоњић је о представи „Покондирена тиква” поред осталог рекао:
„Видели смо класичну поставку Јована Стерије Поповића, без непотребног осавремењивања, поготово када је у питању класик, родоначелник наше драматургије, који се исказао у комедографији. Редитељка Оливера Викторовић Ђурашковић је најзаслужнија што смо одгледали једну поставку чисту, јасну и класичну у редитељском читању. Видели смо добру представу, духовиту, брзу, имала је водвиљску брзину, све је било на јако високом нивоу и сасвим је јасно да ће имати публику, да ће публика долазити више пута да је гледа.”
Оливера Викторовић Ђурашковић је истакла да воли водвиље, али да они више од других комада захтевају ритам, што подразумева често играње:
„Тешкоћа у раду на представи није било, сви смо дисали као један, у лепој атмосфери. Фема је увек присутна особа, Феме постоје и данас и постојаће увек. Она је несрећна особа, жена која остаје нигде. Ја лично мислим да је она жртва и то сам покушала да испричам, а ето које год да је време, те проклете паре су критеријум за разно, па чак и за љубав и за брак, а Фема само жели да живи нешто што није живела, жели да буде део гламура. Заиста је била жртва. Радује ме што је публика тако лепо примила представу.”
Добитница „Зорановог брка” Наташа Петровић је истакла да зајечарско позориште сада има одличан ансамбл, да сви глумци раде тимски, као један што се и види у „Покондиреној тикви” и није сакривала узбуђење због вредне награде.
Милош Танасковић је истакао да му због смрти оца није било до игре током рада на представи, али да је захваљујући Оливери и колегама из глумачког ансамбла који су имали стрпљења и толеранције, ипак одлучио да игра, на чему им је безгранично захвалан.
Директор зајечарског театра Владимир Ђуричић је истакао да је врло задовољан представом и захвалио Оливери која је урадила добар посао. Он је истакао да у сваком ансамблу постоје људи који су његово сидро и дају му стабилност, а то су поред Наташе, Милош Танасковић, Ана Бретшнајдер и други.
„Време је да Милош, као изузетан глумац, изабере текст и представу коју ће радити у наредној сезони”, истакао је Ђуричић.
