Зајечарски гимназијалци су међу најбољим ученицима у Србији. Сваке године остварују одличне резултате на разним такмичењима. Међутим, не би било тако добрих ученика, да немају професоре који их воде кроз школовање и уче их правим вредностима.
Наставнички позив је један од најодговорнијих, јер наставник има тежак и значајан задатак, да преноси знање и тиме директно утиче на формирање, развој и будућност својих ученика.
Младен Шљивовић је професор физике у Гимназији у Зајечару, који је један од најзаслужнијих за успех својих ученика. Шљивовић је, као и његови ђаци, освајао бројна признања. Проглашен је за најбољег едукатора у Србији, освајао је и награде за своје збирке песама, али како и сам истиче, највећи успех јесу резултати на такмичењима, који су остварили његови ђаци.
Епидемија корона вирусом која је захватила цео свет, није спречила професора Шљивовића да и током ванредне ситуације своје ученике натера да на занимљив начин уче лекције из физике. Због тога, Шљивовић је добитник главне награде на европском конкурсу за најбоље онлајн активности реализоване у току епидемије.
Шљивовићева активност која је повезала видео-игре и симулацију експеримената из нуклеарне физике изабрана је као једна од 23 најбоље активности у Европи од стране пројекта „Scientix” и организације European SchoolNet.
„Ангажовао сам целу четврту годину Гимназије. То је око 59 ученика. На почетку смо користили неке симулације експеримената из физике. Онда смо пронашли Андроид игру, која објашњава шта се дешава у нуклеарним реакторима. Уместо да ученицима објашњавам како изгледа реактор, који су његови делови, како ради, ја сам им поставио низ питања на која треба да одговоре и упутио их на ту игрицу. Док су се играли, померали су шипке са уранијумом и хлађењем, открили шта који део ради. Након тога, писали су извештај о томе”, каже Шљивовић.
Он додаје да је ово много занимљивије ђацима, него да се теоретски објашњава како функционише нуклаерни реактор и да се најбоље учи кроз игру.
„Ученици много више прихватају овакве методе. Главни проблем са науком је што они морају да уче теорију, а много је боље када виде како то изгледа у пракси. Када пробате са неким задацима, онда наилазите на отпор, јер ако у почетку теорија није лепо савладана, онда нема шта да се прича о примени. Онда долази до тога да је наставник изнервиран што одељење не постиже успех, а одељење је изнервирано што наставник захтева да се учи. Тако да ове методе, нису савршене, али свакако је корак напред и излажење из класичне учионице”.
На основу конкурса 2018. године, који је спровело Удружење „Живојин Мишић”, међу десет најбољих едукатора у Србији је и Зајечарац Младен Шљивовић. Шљивовић је један од ретких наставника, који не користи класичне методе у учењу.
„Није нимало једноставно бити добар едукатор у Србији. На часовима немамо много времена да им објаснимо све што желимо да науче. Тако да смо долазили поподне да држимо часове и спремамо се за такмичења. Имали смо задатак да ученици сами осмишљавају задатке и да их постављају другим ученицима. На тај начин добијам двоструку предност: прво да би ђак смислио задатак, он мора да разуме, а друго могу да проверим до ког нивоа је дошло њихово разумевање. Уместо само да их решавамо, ми правимо наше задатке”.
Он је био и у жирију прошле године за овај конкурс, а према његовим речима, постоје много критеријума за избор најбољег едукатора.
„Све се гледа. Од резултата на такмичењима, конкурсима, семинари, обуке, да ли је држао радионице, да ли је држао предавања на стручним скуповима… Наставник није наставник ако нема ученике. Може да буде добар наставник, али ако његови ученици не постижу резултате, то није то. Такође, три године за редом, један од мојих ученика је у Олимпијском тиму за турнир младих физичара. Прошле године је ученица Александра Петковић освојила и бронзану медаљу. Ове године то је била Анђела Бешир. Наша школа је иначе освојила 31 награду. Има још много мојих ученика који су остварили многе резултате на такмичењима”.
Шљивовић, није само наставник физике, већ се бави и поезијом. Он је за своје песничко стваралаштво добитник бројних награда и признања, међу којима је „Матићев шал”, за прву књигу поезије „15 разгледница за 12 адреса”. Та књига добила је 4 награде, најпре у рукопису награду на фестивалу у Зајечару, па у Бијелом Пољу, а по објављивању „Матићев Шал” у Ћуприји, и „Аладин Лукач” у Новом Пазару, а била је и у ужем избору за награду „Ристо Ратковић” такође у Бијелом Пољу. Поезија овог зајечарског физичара овеначана је и наградама „Андра Гавриловић” у Свилајнцу и две године заредом на „Нушићијади”.
За допринос култури, Шљивовић је добитник Годишње награде града Зајечара за 2007. годину.
„Бавиш се увек оним што те занима, није само физика у питању. Опасно је када те не занима ништа”.
Поред физике, Шљивовић води и Програм ученичке компаније, а представници зајечарске Гимназије, после три године, пласирали су се у финале.
На финалном такмичењу ученичких компанија, у организацији Достигнућа младих у Србији, Гимназија Зајечар је по први пут имала свог представника. Гимназију су представљали Иван Кожељ, Катарина Димитријевић, Јована Првуловић, Петра Стојиљковић и Андреј Линднер. Они су чинили ученичку компанију „K&L Bardic Stories”, чији је производ друштвена игра „Heroes of Verdiam”. Иако у оштрој конкуренцији зајечарски гимназијалци нису успели да освоје неку од прве три награде, Петра Стојиљковић је изабрана у тим младих лидера, међу пет најбољих учесника по избору жирија састављеног од некадашњих учесника финалног такмичења.
Како истиче наставник Шљивовић, оно што највише недостаје да би ученици могли још боље да се едукују, јесте опрема у кабинету физике, како би могли да се изводе експерименти. Како би се успешно изводили експерименти, највише недостају мерни уређаји, па све до рачунара, јер кроз експерименте, ђаци најбоље могу да савладају градиво, закључује Шљивовић.
