Данас су Духовске задушнице, које по календару Српске православне цркве увек падају у суботу уочи Тројице, односно празника Силаска Светог Духа на апостоле. Иако нису највеће задушнице, већина православних Срба посетиће гробља. Износи се жито, вино и свеће, а гробови се окађују и уређују.
Задушнице су дан посвећен најмилијима који више нису са нама и на тај дан Срби излазе на гробља, пале свеће, а ако су гробови далеко свећу у спомен на мртве запале у цркви. Гробови се на тај дан преливају вином, почисте и уреде, донесе се цвеће и запале свеће у спомен на мртве.
Обичај је у народу да се о задушницама, као и о парастосима, износе многа јела.
Веровање је, да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога.
Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.
Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње.
Задушнице падају увек у суботу – Зимске или Велике задушнице су пред Месне покладе, у суботу пред Духове су Летње или Духовске задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а Јесење или Митровске задушнице су у суботу пред Митровдан.
На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се пале свеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у светлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха.