Српска православна црква данас обележава Благовести, празник сећања на сусрет девице Марије и архангела Гаврила, који јој је, према јеванђељима, саопштио да ће родити спаситеља људског рода.
Благовести се празнују од првих дана хришћанске проповеди, јер се сматра да је овом вешћу архангела Гаврила обистињено пророчанство страрозаветног пророка Данила и да је вешћу анђела благовесника почела хришћанска историја спасења.
Према Јеванђељу, архангел Гаврило се јавио девици Марији обасјан архангелском светлошћу, „у тренутку када је она држала отворену књигу пророка Исајије и размишљала о његовом великом проропчанству“, и саопштио јој да ће родити сина Божјег.
Са овом благовешћу архангела, „силаском светог духа на пречисту деву“, почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила: „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом”, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
У православним храмовима сцена Благовести са девицом Маријом са белим крином и Јеванђељем у руци слика се на царским дверима која су улаз у олтарски простор и симболично пут у Царство небеско.
Празник Благовести и безгрешног зачећа девице Марије, која је у 15. години поверена на старање праведном Јосифу, који је тада имао 84 године, слави се увек 7. априла, тачно девет месеци пре Божића.
Благовести, као и Божић и Васкрс, спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике.
Дан после празника Благовести, Црква слави светог архангела Гаврила, који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.
У црквеној иконографији, благовесник Гаврило се представља не само у сцени Благовести, већ и пред празним гробом Христовим како објављује његово васкрсење, указујући тако на нову веру и смисао живота по Јеванђељу.
