Дан за шалу и уживање у „белој“ храни до миле воље.
Данас, 10. марта, православна црква и њени верници обележавају последњи дан Беле недеље, последњи дан пред почетак Васкршњег поста када се једе такозвани бели мрс.
Овај дан се још зове Беле покладе и Велике покладе, у зависности од тога у ком крају Србије се обележавају и начина на који се обележавају.
Свима је заједничка велика гозба и пијанка, кад се народ на тај начин опрашта од белог мрса и прелази на Васкршњи пост. Такође, то је дан шале, смеха и разузданог понашања за већину деце, младића и девојака, који збијају шале, смеју се, иду улицом и певају „терајући зле силе и призивајући родну годину“.
У појединим местима овај обичај се назива још и Беле бабе, а пошто су Беле покладе дан за праштање, називају се и Проштене покладе.
Ево шта је за њих карактеристично:
У послеподневним часовима служи се такозвано опроштајно вечерње, јер се тада обавља „чин праштања“ у храмовима, а по повратку и у домовима. Верници једни од других траже опроштај речима „Праштам, праштај”, а дају га за дотадашње увреде, немар, клевете, заваде, или још тежа међусобна огрешења, како би чисте душе отпочели пост и могли да се причесте.
