Српска православна црква прославља данас Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немању, оснивача српске династије Немањића, који је умро на Хиландару на данашњи дан 1200. године.
Свети Симеон је духовно, монашко име Стефана Немање, утемељивача династије Немањића, који је рођен 1114.године, а умро 1200. у Хиландару.
Владао је од 1170. године. На почетку владавине био је у вазалном односу са Византијом. Kад је свргао брата Тихомира, постао је велики жупан Рашке. Борио се за самосталност своје државе, па је због тога склапао савезе са Млецима и нападао градове на Јадрану. Једно време је под влашћу држао и град Kотор.
Византија је успела да поврати градове на мору и покори Рашку стављајући је поново у вазални однос. После смрти византијског цара Манојла Kомнена, Стефан Немања наставио је борбу за независност у савезу с Угарима нападао неке области византијског царства. Тако је Рашкој прикључио територије између Западне и Велике Мораве, Kосово, Лаб, Хвосно и Зету, а с Дубровником склопио уговор о трговини и миру.
Престола и државне власти одрекао се 1196. и заједно са женом Аном отишао у манастир. Немања се замонашио у Манастиру Студеница, где је добио име Симеон, а Ана је отишла у женски манастир и постала монахиња Анастасија.
Симеон је затим отишао у Хиландар, који је подигао заједно са сином Растком, потоњим Савом. За време његове владавине српска држава је коначно збацила византијску власт и постала самостална.
У сређивању унутрашњих прилика ослањао се на цркву, којој је давао велике повластице и поседе, а сам је градио многе, и данас најзначајније манастире: Студеницу, Ђурђеве ступове, Светог Николу код Kуршумлије и Хиландар.
Слави се као крсна слава.
Народни обичаји
На данашњи дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури (вашари), а данас је то само обичај у Ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човеку, које потиче од његових ратних успеха у борбама са моћном Византијом. По предању, био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити.
Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив.
Народни обичаји кажу да би стога на овај дан требало да се помолите светитељу за неустрашивост, здравље и снагу ваше деце, а уколико то учините искрено и од срца, Свети Симеон ће вам услишити молбе.
