Српска православна црква слави данас Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци.
Ваведење је успомена на догађај записан у Јеванђељима када је Богородица у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане, ступила под сводове Јерусалимског храма.
Ваведењем Пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свет, започето је искупљење целог људског рода. По обећању, да ће дете које им Господ подари, посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
У свечаној поворци, Марија је ишла свечано одевена и украшена, између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.
Све време присутни су били и божији изасланици – анђели. На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу, где је остала до своје 12 године.
После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова.
Ваведење се у народу назива и Света Пречиста и сматра се посебно женским празником.
Према веровањима у источној Србији, на данашњи дан на основу времена могуће је предвидети род усева – ведро небо значи и добре усеве.
Овај празник славили су и сточари који тог дана, како кажу веровања, нису узимали у руке маказе, српове или косе.
Ваведење је празник Богородице коју највише поштују жене јер се она сматра њиховом заштитницом.
Увек пада у време Божићњег поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира у који дан падне, дозвољена је риба.
Према предању, на данашњи дан, Пресветој Богородици се моле нероткиње како би добиле пород.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Остали Богородичини празници су Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), Мала Госпојина, као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
