Православна црква и њени верници данас славе Крштење Исуса Христа, у народу познат као зимски Крстовдан.
Овог дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим.
Зимски Крстовдан претходи великом празнику, Богојављењу и Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – Зимски Крстовдан.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару Српске православне цркве није обележен црвеним словом, за разлику од јесењег Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља.
Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан у недељи „пада“.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани. Међутим, на Крстовдан се, ма који дан од понедељка до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље. Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
