Свети Трифун, празник православних верника, и празник западне традиције Свети Валентин обележавају се истовремено. Та два свеца су, иако светковани у различитим црквама, заштитници искрене љубави свих хришћана.
Хришћани данас славе заштитнике искрене љубави. Православни верници обележавају Светог Трифуна.
Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у „Охридском прологу” владике Николаја Велимировића. Пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христоборног римског цара Дакија.
Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.
Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.
Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање светитеља Трифуна.
Празник заљубљених
Празник заљубљених
Свети Валентин, како пише владика Николај, био је епископ у италијанском граду Интерамни, где се прославио као исцелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску веру.
Валентин је са својим следбеницима посечен мачем 273. године, записано је у Прологу.
СПЦ Дан Светог Валентина обележава 30. јула, односно 13. августа, али не као заштитника заљубљених.
Из календара Католичке цркве, 14. фебруар је избрисан као дан посвећен Светом Валентину, због, како кажу, жеље за смањењем броја светих дана код оних светаца о којима није било јасних историјских чињеница.
