Српска православна црква данас слави дан свог утемељивача. Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната.
Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.
У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.
Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти.
После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа.
Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.
Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.