Данас је Свети Прокопије

Свети Прокопије

Српска православна црква и верници славе данас Светог великомученика Прокопија по коме је град Прокупље добио име. Спада у ред „огњених светаца“ у које се убрајају још и Свети Илија и Огњена Марија.

Рођен у Јерусалиму, отац му је био хришћанин, а мајка незнабожац.

Звао се Неаније. Kада је порастао видео га је цар Диоклецијан и толико га је заволео да га је одмах узео у свој двор, где је био при његовој војсци.

Kада је Диоклецијан одлучио да прогони хришћане, послао је Неанија у Александрију с једним војним одредом и наредио им да затру тамошње хришћане. На том путу једне ноћи догодио се јак земљотрес и Неаније је чуо Божији глас.

„Неаније, куда идеш и на кога устајеш”, упитао је глас.

У том тренутку указао се у ваздуху пресвети крст, као од кристала, и од њега дође глас: „Ја сам Исус, распети Син Божји”.

Прокупље добило име по Светом Прокопију
У Нишу је пре Немањића постојао манастир Светог Прокопија, где се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

И још му Господ рече: „Овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом”.

Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Тражио је да му направе онакав крст какав је видео.

Уместо да крене на хришћане он је с војском ипак кренуо против Агарјана, и као победник ушао је у Јерусалим где је мајци рекао да је сада хришћанин.

Након тога мучен је и бачен у тамницу где му се опет јавио Христ који га је крстио и дао му име Прокопије.

Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.

Упокојио је се 303. године.

ОБИЧАЈИ НА СВЕТОГ ПРОKОПИЈА

Спада у ред „огњених светаца“ у које се убрајају још и Свети Илија и Огњена Марија.

По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар. Постоје и породице, додуше ретке, које славе св. Прокопија као крсну славу.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер свети Прокопије походи и благосиља младенце.

На овај дан избегава се копање, чак и сахрањивање. Такође се на светог Прокопија није купало.

У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном.

Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.