Данас се слави Свети Герман, патријарх цариградски. Он је био син првог царског сенатора кога је убио цар Константин Погонет, а њега као младића ушкопио и силом отерао у манастир.
Герман I је био цариградски патријарх (од 715. до 730.), син првог царског сенатора. Проглашен је свецем због своје борбе против иконобораца. Према писању једног католичког сајта, патријарх Герман Цариградски се не убраја међу најрепрезентативније ликове источног хришћанског света, али се његово име појављује на попису великих бранитеља светих слика, састављеном на Другом никејском сабору, 787. године, чиме му је указана част.
Патријарх Герман је поклањао велику пажњу литургијским слављима, као и тропарима и неко се време за њега сматрало да је установио празник Акатистос. Иако га теолози не сматрају великим мислиоцем, нека су његова писана дела (тзв. хомилије) остала упамћена пре свега због неких његових схватања о мариологији и представљају део традиције хришћанских цркава, без обзира да ли се ради о источним или западним.
Према тврдњи католичког сајта, нараштаји монаха и других припадника бројних установа и данас проналазе у тим текстовима велику вредност за духовни живот. Папа Пије XII је одабрао један од тих текстова и сврстао га у апостолску конституцију „Munificentissimus Deus” (1950) који је прогласио аргументом верске истине о Маријином Узнесењу на небо.
Народ га слави као светитеља заштитника од града, поплава и суша. Кад наиђу градоносни облаци, људи у селима око Ниша изађу из кућа и повичу: „До међу, Ђермо”.
Такође се верује да ће година бити плодна ако загрми на овај дан, па се негде говори док грми: „Грмни, Германе, и носи у пусту гору догодине”.
Герман се замишља као старац са дугом брадом, који хоће да дође код неког и на вечеру. Обичај је да се уз сечу бадњака позива и Герман на јело, како би се задобила његова милост.
Српска православна црква слави га 12. маја по црквеном, а 25. маја по грегоријанском календару. Грчка Црква такође слави његов литургијски спомен 12. маја.
