Српска православна црква и верници славе данас Марковдан, празник посвећен Светом апостолу Марку, крсну славу код многих Срба која се слави два дана после много распрострањеније – Ђурђевдана.
Марковдан се у Србији обележава и празнује од давнина, а веровало се да ће онога ко се данас греши и не поштује апостола Марка стићи казна.
Српски сељак на данашњи дан није излазио на њиву нити радио у пољу јер је страховао да ће га Свети Марко казнити олујом, градом и громовима.
Апостол и јеванђелиста Марко (Јован Марко) био је син богате жене Марије, која је била пријатељ хришћанима, један је од апостола (ученика) Исус Христа и аутор првог Јеванђеља.
Према предању, његов ујак, Апостол Варнава и апостол Павле узели су га у пратњу на првом мисионарском путовању у Антиохију. Kасније са ујаком Варнавом одлази на Kипар, а са апостолима Петром и Павлом у Рим. Свети Петар поставља Марка за епископа и шаље га у Мисир да проповеда. Тако је Свети Марко био први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Проповедао је у Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља прешао је у Александрију.
У Александрији Свети Марко је основао цркву Божју, поставио епископа, свештенике и ђаконе. Предање га сматра оснивачем Цркве у Александрији. Уморен од незнабожаца сахрањен је био у Александрији. Године 828. његово тело украли су млетачки трговци и однели га у у Венецију где данас лежи његов саркофаг у цркви светог Марка.
Апостол Марко је писац, по времену писања, првог Јеванђеља, које носи његово име – Свето Јеванђеље по Марку. Српска православна црква слави светог јеванђелисту и апостола Марка (Марковдан) 8. маја по грегоријанском календару (25. април по јулијанском календару).
Обичаји и народна веровања
За Марковдан се од давнина везују многобројни обичаји и веровања.
Међу Србима влада веровање које каже да ако је неко Ђурђевдан дочекао у кревету, што значи да ће остатак године бити дремљив и болешљив, онда би тај требало и на Марковдан да одспава, јер ће се тако избавити од поспаности и болести.
На Марковдан верује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован и поспан преко целе године, изузетак су они који су већ „згрешили“ и спавали на Ђурђевдан.
Овај дан су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.
