Српска православна црква и њени верници данас славе један од највећих хришћанских празника – Рођење Пресвете Богородице, празник који се назива још и Мала Госпојина.
На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија и спада у један од највећих заветних празника.
Овај празник се у народу слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању. Веома је цењен код Срба, а у већини места одржавају се вашари и друге свечаности, прославе и молитве.
Такође, на Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.
Верује се и да када је на овај празник ведро да ће сунчано бити и током јесени, али и зиме.
Као и на Велику Госпојину, према веровању, жене не би требало да обављају послове у кући и око ње.
Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом. Слави се 21. септембра.
ШТА КАЖЕ ЦРКВЕНО ПРЕДАЊЕ
Јоаким и Ана су дуго били неплодни, без деце. Већ стари, они су молили Бога да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, даровавши им сина, Исака. Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под дрветом ловора, Ани се јавио анђео и рекао јој да је њен глас стигао до Небеса и да ће убрзо бити мајка.
Ана се тада заветовала да ће дете подарити Богу, да му служи целог века. Бог им је подарио ћерку, али и Богомајку. Старица Ана родила је ћерку, којој је дала име Марија, што значи висока или господарећа.
Дева Марија која је настала као плод молитви одведена је у храм кад је имала три године. Са 14 година се вратила у Назарет где јој је, према предању, саопштена благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина с краја 14. века.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
